Гебелс и пријатељи

Својевремено je Душко Радовић о деци записао и ово: "Волимо децу и кад су крива, јер ће их живот кажњавати и кад нису." У овонедељној емисији "Кључ" Радио-телевизије Србије, грађани су имали прилике да виде децу коју је живот већ казнио, иако ништа под милим Богом скривила нису. Водитељка Наташа Миљковић у госте је позвала српску децу са Косова и Метохије. Питала их је како живе, чему се радују и чему се надају. Неки дечаци и девојчице одговарали су са сузама у очима.

Наравно да је увек могуће поставити питање такта и осећајности водитељке у таквим приликама. На децу смо сви осетљиви и слабо подносимо њихове патње. Свеједно је зазвучало шокантно када је, дан после емисије, Независно удружење новинара Србије (у сарадњи са Независним друштвом новинара Војводине) загрмело да је водитељка крива због "гебелсовске пропаганде и најцрње злоупотребе деце у политичке сврхе".

Лако је сложити се главним уредником недељника "Време" Драгољубом Жарковићем да "ништа на овом свету није вредно дечије сузе", и да поготово тога није вредна телевизијска емисија. Лако је сложити се и са онима који мисле да је спорна телевизијска емисија представљала не сасвим сретну, односно помало неспретну изведбу иначе сасвим добре идеје да се гледаоци у Србији подсете на то како заправо живе српска деца на Косову. Паметно и одмерено звуче и речи из саопштење Центра за права детета које гласи: "Евидентно је да је реч о деци која су проживела дубоке личне и породичне трауме и да на томе треба да раде компетентни стручњаци".

Потпуно неодмерено и сасвим претерано звуче оптужбе о "гебелсовској пропаганди". Ништа боља није ни реакција водитељке РТС-а која, узрујана због неправедног напада и незаслужено грубог третмана од стране НУНС-а, у једном београдском таблоиду јуче узвраћа истом мером и каже да је "ужасно што овде живе и као новинари се представљају" они који су је критиковали, односно они који у свему виде само политику. "То је монструозно", додаје млада водитељка.

Са становишта новинарске професије, трагично је што професионалци попут Надежде Гаће, председнице НУНС-а, и Наташе Миљковић, водитељке РТС-а, једна о другој говоре на начин који подсећа на најгоре моделе политичара које у Србији имамо. Новинари би морали да заступају интерес јавности, а не да се претварају у карикатуре оних чија би савест требало да буду. Ваљда би требало да буде могуће критиковати нечију емисију без оптужби за најцрњу гебелсовштину. Ваљда би требало да буде могуће одговорити на критике без оптужби да је "ужасно" што међу нама живе и они који би да оштрије критикују наш рад...