Све је лоби

СА БЛАТЊАВИХ ПОЉА И СПАЉЕНИХ СЕЛА битка за Космет пренела се за зелене столове лобистичких компанија у Вашингтону. Срби су у лобистичкој офанзиви, а нови лобисти наводно успевају да делу америчког политичког естаблишмента укажу на погубност независног Космета на стабилност Балкана. Истовремено, у Београду једни кажу "да је то закаснео потез", други "да је боље икад него никад, и да још има времена за српску ствар". Нешто се очито променило када је Космет у питању, од прилично јасног става Москве која подржава Београд, до јаке дипломатске офанзиве Србије и, коначно, ангажовања нових лобистичких компанија од стране Срба. У односу на период од пре 15 година када је званични Београд тврдио да су Бог и истина на страни Срба, то је велики напредак. Јер, Бог је високо, а истина често далеко и треба је платити. Некада, ако је то на време, довољне су и мање суме долара, али када то пропустите, онда плаћате милионе. Долара.

ЗВАНИЧНИ ТЕХЕРАН НАМЕРАВА ДА ПОЗОВЕ ТУРИСТЕ у обилазак својих нуклеарних постројења. Да би ваљда свету доказао да не "муља" ништа око производње атомске бомбе. Нуклеарна "гласност" на ирански начин? Есенција јавности и ајатоласи. Можда ајатоласи управо и очекују да страни туристи почну да по нуклеарним реакторима и центрифугама на гас лопатицама чепркају грам по грам плутонијума и одмах на лицу места приручном џепном вагом измере количину пронађеног плутонијума. Јесте довољно за атомску бомбу, или фали још мало...

Можда Иранци нуклеарним туристима обезбеде и спавање одмах поред реактора, водиче, чуваре и возаче. Све ће бити бесплатно и тако Техеран добија свој лоби, који ће свету, Американцима и Израелцима посебно објаснити да они, Иранци, заправо и не желе атомску бомбу. Ко то не схвати и евентуално пожели да мало бомбардује та иранска атомска постројења мораће да води рачуна да можда у близини спавају и нуклеарни туристи. А опасно је наљутити лобисте. Они на Палама то најбоље знају.

ЈАВНОСТ У ХРВАТСКОЈ НЕУГОДНО ЈЕ ИЗНЕНАЂЕНА што је контингент од око четрдесет хрватских војника упућених у Авганистан да буду инструктори сада премештен у ратну зону око Кандахара где се воде жестоке борбе са талибанима. Премијер Иво Санадер одмах је дао задатак министарствима спољних послова и одбране да истраже на основу чега је донета одлука о премештању хрватских војника у Кандахар, док истовремено загребачки медији пишу како су хрватски војници бачени у епицентар борби без адекватне опреме и наоружања, "са пушкама које не пуцају и у џиповима без оклопне заштите". И хрватски војници отишли су у Авганистан, као својеврстан лоби уласка Хрватске у евроатлантске интеграције. Прво су обезбеђивали аеродром у Кабулу, сада су бачени у борбе, јер америчка политика, па и лоби, добро познају три монете: војници, гласачи и долари.