Паклене године у Гвантанаму

Страховања немачких власти од повратка Мурата Курнаца из злогласне америчке робијашнице Гвантанамо очигледно нису била сасвим безразложна.
Његова горка исповест на страницама недељника "Штерн", која говори о паклу Гвантанама, доноси и шокантне детаље који представљају тешку оптужбу на рачун самих Немаца, који су, званично и упорно, прали руке од било каквог ортаклука са Американцима и њиховим тајним службама у злостављању великог броја људи под паролом првог глобалног рата против тероризма.

Немачки Турчин, у медијима означаван као "талибан из Бремена", где је, иначе, рођен и одрастао, чија је једина кривица, како се испоставља, била у томе што се у "погрешно време нашао на погрешном месту", открио је да су га у тајном америчком логору у Кандахару мучили и немачки војници!

Опис момака у камуфлажним униформама, са немаком заставом, као амблемом, на рукаву, деловао је очигледно уверљиво и садашњем министру одбране Јунгу, који је промптно наредио темељну истрагу о новом случају немачког саучесништва који је изненадио и узбудио јавност.

Сабрат по мукама

Тиме је индиректно оснажена и верзија Курнацовог сабрата у невољама, Мохамеда ал Масрија, коју власти у Берлину и даље упорно поричу: овај Немац либанског порекла, кога су амерички агенти забуном отели у Скопљу, тврди да га је током петомесечног страдања, такође у једном америчком логору у Авганистану, испитивао и један аутентични Немац – он је уверен да се радило о агенту Савезне обавештајне службе (БНД), који му се представио као "Сам".  

Масријев случај, о којем је и "Политика" својевремено писала, веома је познат не само немачкој јавности. Овај малерозни момак, чију су намеру да новогодишње празнике проведе у Македонији претерано ревносни агенти ЦИА претворили у мору, сведочио је о својој одисеји пред истражним одбором Бундестага и посланицима Европског парламента, покушавајући да истовремено истера правду, и бар финансијску накнаду, пред немачким и америчким судовима, уз велики медијски публицитет и мало изгледа на успех.

Мурат Курнац, иначе, прича да су га једног дана извели из логора. Напољу су га, између два велика камиона, чекали немачки војници. Бацили су га на земљу, везали руке на леђа, а један од њих га је снажно повукао за косу и, подижући му главу, реско саопштио са ким има посла. Американци су посматрали овај призор гласно се смејући.

Његова одисеја, далеко дужа и драматичнија од оне Масријеве – у паклу Гвантанама провео је више од четири године – почела је, и одређена тим  догађајем, кратко време после америчког "црног септембра" 2001. Тада готово голобради момак (сада му је двадесет и четири), Мурат је, заједно са једним другаром, такође Турчином, одлучио да на неколико дана оде у Авганистан како би се упознао са "правим исламом". Његовог компањона су зауставили на франкфуртском аеродрому, због неке неплаћене казне (његов пас је на улици ујео пролазника), а Мурат је, с повратном авионском картом, одлетео за Карачи. Из једног пакистанског аутобуса у граничном појасу према Авганистану, у којем је, заиста, међу путницима било талибана, извукли су га амерички агенти, одвукли у један логор из којег су га, неколико месеци потом, пребацили у Гвантанамо.

Робијаш којег нико неће

Кад је једне вечери минулог августа, напокон, америчким војним авионом допремљен у њихову војну базу Рамштајн, замолио је породицу која га је "преузела" да се зауставе на једној бензинској пумпи. Изашао је из аутомобила и дуго, веома дуго, зурио у мрачно небо осуто звездама: у његовом кавезу у Гвантанаму ноћу је непрестано горела неонска сијалица...

Мурат Курнац је и тамо имао немачке агенте у "посети". Радило се о тајним агентима БНД-а и службе безбедности, и ту "визиту" званичници у Берлину не поричу.

Агенти су након повратка поднели извештај који је прослеђен до највиших места. У том извештају је констатовано да Мурат Курнац у Гвантанаму испашта посве недужан. Из њиховог извештаја је и онај детаљ  с почетка овог текста, да се судбина сурово поиграла са њим и да је његова једина кривица што се у "погрешно време нашао на погрешном месту".

То су очигледно закључили и сами Американци, иако несрећном момку ни то није било од велике помоћи. Остао је у Гвантанаму најмање још две године, само за то што га није хтела ни Турска, чији је формално држављанин, иако тамо никада није живео, ни Немачка, чију је сталну дозволу боравка имао, и где је рођен, школовао се и где су му се родитељи, гастарбајтери, скућили.

Један од оних који је, у дугом ланцу надлежних, рекао "не", био је и садашњи министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер, у то време шеф уреда савезног канцелара. Немци су се плашили да би повратник, са ореолом мученика хероја, могао да им само навуче невоље на главу.

С променом власти у Берлину дошло је и до преокрета у злосрећној судбини Мурата Курнаца. Највише захваљујући првој немачкој канцеларки. Ангела Меркел је пала у политички загрљај Џорџу Бушу, с којим је њен претходник Герхард Шредер био на "ратној нози" управо због рата у Ираку, али је прва од западних државника од америчког председника тражила јавно да затвори Гвантанамо!

Канцеларка је, кажу, при сваком сусрету са Бушом спомињала и случај Мурата Курнаца, па и приликом његове летошње посете (у јулу) њеном завичају. Курнац се кратко време после тога поново нашао у свом Бремену. Очигледно као горак и неугодан сведок.

Мирослав Стојановић

-----------------------------------------------------------

Калорична храна у озлоглашеном Гвантанаму

Притвореници све дебљи

Притвореници у заливу Гвантанамо добијају на тежини због висококалоричне исхране и недовољно физичких активности, јавља Асошиејтид прес, а преноси "Гардијан".

Већина затвореника је стигла у војни затвор на Куби у стању благе неухрањености, али у међувремену су добили у просеку по девет килограма. Сада би се већина могла сврстати у категорију "нормални или са малим вишком килограма", или "мало гојазни", рекао је затворски портпарол Роберт Дјуранд.

Групе за заштиту људских права ово добијање на тежини приписују малим ћелијама у којима су притвореници смештени и чињеници да немају довољно времена за вежбање, које је смањено на један сат после самоубиства три мушкарца у јуну.

Осим тога, оброцима уносе и до 4.200 калорија дневно, што је дупло више од препорученог нивоа.