Студентски подочњаци и професорски плес

Мећавник, Мокра Гора- Пилот Горан, искусна небеска птица, елегантно је на дрвенградску ливаду спустио црни хеликоптер из којег је, насмејан и чио, изашао жељно ишчекивани путник – славни руски редитељ и сценариста Никита Сергејевич Михалков, још један од гостујућих професора на 4. Кустендорф фестивалу.

Како је у Дрвенграду већ боравио, Михалков је масу која га је дочекала шармантно поздравио са : „Здраво пријатељи, јесам ли вам недостајао” и са својим домаћином Емиром Кустурицом и Мићом Зајцем, монтажером његових последњих филмова „Варљиво сунце 2 и 3” , упутио се на чашицу разговора и традиционално српско послужење с којим се дочекују драги гости.

Све ово уз пратњу бројних телевизијских екипа, међу којима и екипе националне телевизије Кине која већ данима снима сва догађања на Кустендорфу и у Дрвенграду спремајући опсежну репортажу, али и екипе играно-документарног филма „Како ми је Кустендорф променио живот” који под будним оком глумца и продуцента Зорана Цвијановића, снимају глумице Милена Предић и Маша Дакић.

Михалков ће у току данашњег дана, после пројекције филма „Егзодус: Варљиво сунце 2”, одржати мастер класу и наступити и као искусни професор филма и глуме. Узаврелу атмосферу у фестивалској завршници после Михалкова додатно ће употпунити и славни мексички глумац и велика интернационална звезда Гаел Гарсија Бернал који ће се студентима филма из целог света представити и својим редитељским дебијем у оквиру омнибуса „Револуција”.

И Михалковљев и Берналов филм приказују се у програму „Савремене тенденције” у којем је виђен и узбудљиви норвешки филм „Немирне воде” Ерика Попеа о којем је студентима говорио продуцент Фин Гјердрум. Реч је делу снажне интимистичке приче и изванредне глумачке екипе, у којем су форма и садржај доведени до савршеног јединства.

Ово је и филм веома важне теме –опроста греха (младић излази на слободу и суочава се са мајком детета које је убио) којој Попе приступа отворено иако деликатно, не бавећи се толико самом конструкцијом заплета колико дубоким истраживањем карактера, што у коначници производи велико узбуђење и искрену потресеност у срцима гледалаца.

Јуче су кустендорфско филмско гледалиште узбудила остварења  легендарног мајстора Елије Казана. На пројекцији рестауриране копије његовог култног филма „Источно од раја” са незаборавним Џемсом Дином, било је дупке пуно.

Као логичан наставак уследила је потом и пројекција дугометражног документарног филма „Писмо Елији” који су недавно заједнички снимили Мартин Скорсезе и новинар Кент Џоунс. Реч је о изванредном филмском омажу великом позоришном и филмском редитељу који почиње сценама из филма „Америка, Америка” из 1963. године који је Казан режирао према сопственом роману, да би се одмах потом у кадру нашао и Мартин Скорсезе као наратор, али и као својеврсни учитељ који гледаоца води кроз Казанов и сопствени живот.

Пројекција овог филма била је и једна од важних лекција коју су студенти добили у Кустендорфу.

У такмичарском програму и даље су у врху пољски студенти (млади аутори из Пољске доминирају ове године у селекцији Дуње Кустурице), али је занимљиво и то што им уз раме стоје и студенти из Србије. Рецимо, Огњен Исаиловић са изврсном мелодрамом из спортског живота „Златна лига”  или Горан Станковић са документарцем „Полазак”, о последњим житељима једног напуштеног села на Старој планини.

Упоследња два такмичарска дана издвојили су се пољски „Медени месец” Грегоржа Кравијеца у којем је тема одбачености од стране друштва, гледаоцима предочена кроз необичну и дирљиву затворску љубавну причу, либанско-амерички „Пета колона” Вачија Булгуријана и шведски „Куан” Карзана Кадера. И Булгаријанов и Кедеров филм третирају тему односа између очева и синова међу којима је створен амбис неспоразума које је понекад тешко превазићи, пре свега због родитељске незрелости и себичности, често погубне по децу...

Музички програм 4. Кустендорф фестивала достигао је кулминацију наступом енергичног и веома симпатичног бенда из Танзаније – „Н'Гома Африка”, чији је лидер Ебрахим Рас Макуња сваку песму започињао и завршавао са „Оје Сербија!” (живела Србија), тако да су га у шали одмах прозвали и „највећим српским националистом у Африци”. Макуња је публици признао и да су његови музичари у Србију дошли равних стомака, а да ће се из ње вратити угојени бар три-четири килограма, јер је храна овде изврсна.

Слично су изјавили и чланови француског циганског оркестра „Манушка”, на чијем се концерту такође жестоко плесало, да би плес до зоре био настављен у „Проклетој авлији” на традиционалним журкама на којима је свој жестоки играчки перфоманс већ два пута извео и професор Кустурица.

А после се питате откуда студентима подочњаци!