Динар на берзи

Осцилације курса динара према евру у последња три месеца показују да девизно тржиште функционише и да је дошло време да динар постане берзанска роба, као што је био између два рата кад је важио за једну од најстабилнијих европских валута.

Ово мишљење др Дејана Ерића дели и председник Комисије за хартије од вредности Милко Штимац који је уверен да би курс динара требало да се свакодневно утврђује на берзи, у односу понуде и тражње, што би омогућило да се, у сваком тренутку, зна реална вредност домаћег новца.

На тај начин би се хроничне расправе и нагађања о томе да ли би требало девалвирати постојећи флуктуирајући курс динара (што је својеврсни нонсенс), односно оптужбе на рачун централне банке да је динар "слаб пливач", који не коригује своју брзину у складу с економским токовима, коначно скинуле с дневног реда.

Полемика се посебно распламсала прошле недеље кад се вредност евра на домаћим курсним листама сурвала испод 80 динара.

Док евро слаби једино у Србији, привредници запомажу да апресирани динар гура економију земље у пропаст, а пре свих извознике.

Председник компаније "Ју поинт" Зоран Дракулић упозорио је у отвореном писму српског премијера Војислава Коштуницу да ће "нереалан курс динара" имати "катастрофалне последице по здрави део привреде" и затражио да заустави "погубне експерименте стручњака", који желе да докажу да се инфлација по сваку цену може свести на пројектовани ниво од 9,6 процената.

Дракулић упозорава и на то да се нереалним курсом кажњавају и стотине хиљада грађана који тешку транзицију преживљавају на дознакама рођака и пријатеља из дијаспоре. Реч је, како истиче, о милијардама евра годишње, без чега би "девизни биланс био смешан".

Бивши гувернер НБС Кори Удовички је мишљења да ће вештачко јачање динара потрајати до избора, чиме причу о курсу са економског терена преноси на политички.

И економиста др Јуриј Бајец сматра да је динар "вештачки јак", јер повећана понуда девиза није резултат раста продуктивности и извоза, већ прилива новца од приватизације и увоза банкарског капитала.

Чини се да би утврђивање реалне тржишне вредности динара користило, пре свега, централној и пословним банкама, јер би се знали реални трошкови одржавања жељеног курса.