Dinar na berzi

Oscilacije kursa dinara prema evru u poslednja tri meseca pokazuju da devizno tržište funkcioniše i da je došlo vreme da dinar postane berzanska roba, kao što je bio između dva rata kad je važio za jednu od najstabilnijih evropskih valuta.

Ovo mišljenje dr Dejana Erića deli i predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac koji je uveren da bi kurs dinara trebalo da se svakodnevno utvrđuje na berzi, u odnosu ponude i tražnje, što bi omogućilo da se, u svakom trenutku, zna realna vrednost domaćeg novca.

Na taj način bi se hronične rasprave i nagađanja o tome da li bi trebalo devalvirati postojeći fluktuirajući kurs dinara (što je svojevrsni nonsens), odnosno optužbe na račun centralne banke da je dinar "slab plivač", koji ne koriguje svoju brzinu u skladu s ekonomskim tokovima, konačno skinule s dnevnog reda.

Polemika se posebno rasplamsala prošle nedelje kad se vrednost evra na domaćim kursnim listama survala ispod 80 dinara.

Dok evro slabi jedino u Srbiji, privrednici zapomažu da apresirani dinar gura ekonomiju zemlje u propast, a pre svih izvoznike.

Predsednik kompanije "Ju point" Zoran Drakulić upozorio je u otvorenom pismu srpskog premijera Vojislava Koštunicu da će "nerealan kurs dinara" imati "katastrofalne posledice po zdravi deo privrede" i zatražio da zaustavi "pogubne eksperimente stručnjaka", koji žele da dokažu da se inflacija po svaku cenu može svesti na projektovani nivo od 9,6 procenata.

Drakulić upozorava i na to da se nerealnim kursom kažnjavaju i stotine hiljada građana koji tešku tranziciju preživljavaju na doznakama rođaka i prijatelja iz dijaspore. Reč je, kako ističe, o milijardama evra godišnje, bez čega bi "devizni bilans bio smešan".

Bivši guverner NBS Kori Udovički je mišljenja da će veštačko jačanje dinara potrajati do izbora, čime priču o kursu sa ekonomskog terena prenosi na politički.

I ekonomista dr Jurij Bajec smatra da je dinar "veštački jak", jer povećana ponuda deviza nije rezultat rasta produktivnosti i izvoza, već priliva novca od privatizacije i uvoza bankarskog kapitala.

Čini se da bi utvrđivanje realne tržišne vrednosti dinara koristilo, pre svega, centralnoj i poslovnim bankama, jer bi se znali realni troškovi održavanja željenog kursa.