Оканимо се културе широке потрошње

Мећавник, Мокра Гора – Дошао је 21. век а можемо ли рећи и себи и другима да смо задовољни са свим што се дешавало и дешава у Русији? Како сматрам да не можемо, своје виђење тога како би требало да изгледа будућност Русије ставио сам на папир и написао нешто што се сада зове „Истина и правда – Манифест просвећеног конзервативизма”, што је преведено и у Србији на моје велико задовољство, а што је у Русији изазвало полемике, па и критике – каже славни кустендорфски гост Никита Михалков у разговору за „Политику” на чијим је страницама чести гост.

Тик пред пројекцију филма „Егзодус: Варљиво сунце 2”, после које ће студентима филма и учесницима Кустендорфа одржати и мастер клас, питамо га и да ли га критичке стрелице погађају, питамо га, док он са апсолутним душевним миром одмахује главом и каже да је сигуран у то да у времену еуфоричних глобалних промена „ново државно особље мора видети и чути свој народ, знати шта он мисли и како дише и бити њихов истински представник”.

Михалков сматра да универзална идеологија за промене постоји и да се може називати просвећеним конзервативизмом који одржава временске везе, не дозвољава њихов коначан прекид, повезује будућност са прошлошћу на начин који нема везе са стагнацијом, аутократијом и непостојањем жеље за променама. Напротив, каже Михалков, реч је о врсти конзервативизма који поштује традицију као текуће духовно-материјално јединство прошлих, садашњих и будућих генерација и који одбацује револуцију као принцип решавања политичких, економских, културних и социјалних проблема и не доживљава културу као ствар и потрошачку робу већ као васпитну снагу која формира личност, организује друштво и конституише државу.

– Ми се морамо одупрети лажној култури и супротставити јој истинску културу, што подразумева да је не можемо пасивно усвајати, већ се у њу укључити само личним стваралачким радом и личним доприносима – каже Михалков, додајући, да сматра да је дошло време да се оканемо културе широке потрошње, која се усваја уз незнатне способности, без икаквих интелектуалних напора и по најјевтинијој цени. То се односи и на филмско стваралаштво претрпано „инстант производима за једнократну употребу и испирање мозга”.

Да ли управо ту негде леже мотиви за настанак филма „Егзодус: Варљиво сунце 2”, у времену у којем је на делу и покушај ревизије историје Другог светског рата, а прете и опасне замке заборава? Михалков на ово питање одговара да му је циљ био „да покаже да су постојали и да постоје огромни, важни и суштински проблеми” и „да подсетим да мале ствари значе срећу, да у данашњем свету луксуза и гламура треба да се сећамо и да памтимо неке ствари – важне, суштинске, да се отргнемо од заборава, да нове младе генерације научимо нечему како би боље разумели своје дедове и очеве, па и сами себе”.

– Има много важних порука у мом филму, он је слојевит, потребно је истраживати те слојеве, а не само седети и јести кокице – каже Михалков, потврђујући за „Политику” и „гласине” да је „Варљиво сунце 3” који тренутно монтира са Светоликом Мићом Зајцем још узбудљивији и моћнији филм.

Да ли су му у Русији опростили они који су тврдили да је за ова два филма потрошио „све паре”? Михалков одмахује руком и каже: „Убеђивати сада људе да није тачно да сам узео све паре од државе и све паре од руске кинематографије да бих снимао „Варљиво сунце 2 и 3”, потпуно је бесмислено, јер то апсолутно није тачно. Хвала богу па се такве ствари лако могу истражити и доказати.”

Хитајући журним кораком ка фестивалској дворани, Никита Сергејевич Михалков, још каже да га радује сусрет са студентима филма после пројекције „Егзодуса: Варљиво сунце 2”, и да је веома радознао да сазна каква ће му питања они постављати.

У дупке пуној дворани је мук, а на платну промичу кадрови из визуелно раскошног, маестрално режираног и поетичног филма који удара и у срце и у стомак. Филма у којем је у сржи поново и дирљива прича о односу између оца и ћерке и њихове бескрајне љубави...

---------------------------------------------

Ола Гаел Гарсија

Хоће ли се и његово лице наћи на великом платну у будућем филму Емира Кустурице о Панчо Виљи, главно је питање које мучи кустендорфски филмски подмладак, још од тренутка када је славни мексички глумац Гаел Гарсија Бернал стигао у Дрвенград, дочекан бурним аплаузом.

Звезда филмова Ињаритуа и Алмодовара, одмах је изјавио да жели да гледа филмове и буде присутан на поноћним концертима, те се тако синоћ обрео у студентској маси испред бине на којој је сијао чикашки бенд са једним од краљева соула Енруом Вилијамсом, чија је песма до усхићења доводила и младу и стару публику.

Бернал је са великим занимањем гледао филм Никите Михалкова, а каже и да је спреман за данашњи сусрет са студентима после филма „Револуција” који потписује и као један од редитеља.