Кина је нова светска суперсила

Амерички министар одбране Роберт Гејтс се, на почетку тродневне посете Кини организоване с циљем да се ублажи напетост у односима двеју земаља и да се унапреде односи на војном плану, састао са својим кинеским колегом, јављају агенције. Пекинг је прошле године знатно снизио степен војне сарадње са Вашингтоном, након што су Сједињене Државе објавиле планове о продаји оружја Тајвану, који Кина и даље сматра једном од својих покрајина.

Министар Гејтс је по доласку у Пекинг изјавио да је његова посета знак да Кинези показују интересовање за учвршћивање војних односа с Америком. Он је истовремено нагласио да су Сједињене Државе и даље забринуте због јачања кинеске војне моћи, нарочито у погледу способности да самостално развијају нове врсте наоружања. 

Вашингтон брине због способности Кине да самостално развија савремене типове оружаних система као што су авиони пете генерације невидљиви за радаре и пројектили оспособљени за напад на америчке носаче авиона. Кина тврди да војни потенцијал развија искључиво у одбрамбене сврхе.

***

Да ли се посетом америчког министра одбране Пекингу отвара нова фаза међусобних односа годину дана пошто је Кина најавила да ће америчким фирмама које продају оружје Тајвану увести санкције и да ће у односима са Вашингтоном обуставити све планиране посете војних званичника?

Администрација председника Барака Обаме је под ударом домаћих критика да је на међународном плану „слаба и мекана”. Ако Вашингтон, за сада, још не може да нападне Иран због програма атомског наоружања, онда се садашња администрација одлучила да Тајвану испоручи тек део војног арсенала који Тајпех већ годинама тражи.

Америка ће Тајвану продати дефанзивне борбене системе, управо ради одбране од могућег кинеског напада, што је суптилна порука Пекингу. Наравно да и такав амерички потез провоцира Кину, која већ годинама користи тржиште капитала у САД да би финансирала модернизацију своје војске. Управо на том финансијско-монетарном плану Кина може већ сада одговорити Америци много јаче него било којим војним мерама.

Гледајући само војне потенцијале, Кина на подручју мореуза према Тајвану константно јача ракетне и поморске снаге. Већ сада може врло ефикасно да уведе поморску блокаду Тајвана, чије оружане снаге немају одговарајуће противподморничке системе, немају довољан број најмодернијих борбених авиона нити адекватну ПВО. Кинези могу ракетама средњег домета да униште све аеродроме на Тајвану и пре него што Американци буду спремни да преузму и најмањи ризик да одбране режим у Тајпеху.

Кинези су доста проучавали рат „Пустињска олуја” 1991. и агресију НАТО-а на Југославију 1999. Схватили су све предности модерне војне технологије, али кинеска територија је много већа. Америка нема много ваздушних база близу Кине, амерички копнени рат против Кине због заштите Тајвана не долази у обзир, а кинеске нуклеарне ракете могу да погоде делове територије САД.

Кина, наравно, не жели да заостане ни у модерним војним технологијама. Осим најновијих домаћих борбених ловаца, од Русије су купљена четири модерна разарача „Современи” и 12 модерних дизел-електричних подморница, ПВО системи, ловци-бомбардери Су-27СК и СУ-30МКК, најновије противбродске ракете надзвучних брзина.

Око 15 одсто кинеских борбених ловачких авиона у авијацији од укупно 2.500 ловаца чине апарати четврте генерације. Кина је данас светска сила у производњи борбених авиона. Кинези развијају и нове подморничке балистичке ракете, али и нове копнене балистичке системе, као и оружје за свемирске ратове.

Кина је највећи војни и економски изазов за САД у годинама које долазе. У том изазову победник ће бити онај ко контролише морске путеве и ту је Тајван тек део једначине. Кина је највећи светски увозник сировина, а извози огромне количине робе, пре свега у САД.

Кинеска привреда зависи од поморске трговине, а она се обавља у водама које у потпуности контролише америчка ратна морнарица. Управо због тога Пекинг настоји да америчку Седму флоту удаљи што је могуће више из воде западног Пацифика. Ипак, Кинези не желе класично поморско одмеравање снага са Америком. Кина заправо копира некадашњи совјетски модел поморске моћи: подморнице, противбродске ракете које се лансирају са копна, из ваздуха и са мора. То је озбиљан проблем за САД, јер цена претње америчкој флоти мања је од цене њене заштите. Кинеске набавке руских надзвучних противбродских ракета далеко су јефтиније од набавки америчких одбрамбених система.

Кина хода по танкој жици упућујући изазов Америци – и то јој је до сада полазило за руком.

Мирослав Лазански