Где је запело са Светском трговинском организацијом

То што је потпредседник Владе Србије Млађан Динкић јуче у Бриселу потписао протокол о либерализацији тржишта робе и услуга измећу Србије и Европске уније значи да се Европа не противи приступању наше земље Светској трговинској организацији. Међутим, то не значи да смо надомак чланства у овој организацији, јер нас чекају тешки преговори с неким другим чланицама СТО, оцењују стручњаци. Ипак, према оцени министра Динкића, јуче је направљен најважнији корак у приступању јер са ЕУ размењујемо скоро 60 одсто робе и услуга. Он је такође навео да Србија још преговара са САД, Бразилом, Швајцарском, Салвадором, као и Украјином, са којом се воде најтежи преговори.

Према оцени Оливере Киро, секретара Одбора за економске односе са иностранством у Привредној комори Србије, за нас је приступање Светској трговинској организацији важно јер се у оквиру земаља чланица одвија чак 80 одсто светске трговине. Србија је процес придруживања почела још 2005. године, а преговори за чланство су врло сложени јер, осим права, земље преузимају и обавезе које морају да испуне.

– Преговори су унилатерални, односно земље чланице постављају услове за улазак у СТО и све то како би себи обезбедиле бољи приступ тржишту Србије. Наша позиција је у овом тренутку деликатна, јер се широм света повећава политика протекционизма, односно степен заштите сопствених привреда – истиче наша саговорница и додаје да су преговори са појединим земљама проблематични.

Наиме, од Србије се тражи да укине царине на живинско или говеђе месо, што је за нас неприхватљиво јер би уништило овдашње произвођаче. Према оцени Оливере Киро, наш посао је да сада пронађемо баланс између либерализације тржишта која је неминовна и очувања домаћих индустријских грана које су недовољно конкурентне.

Горан Николић, сарадник Центра за нову политику, каже да је Украјина баш „затегла” с тешким захтевима јер је првобитно затражила да Србија спусти скоро све царине на нулу, а и преговори са САД неће бити тако брзи. Са Еквадором и Бразилом се преговара о пољопривредним производима, јер су са ове две земље завршени преговори о индустријским производима, подсећа Николић.

– Српска привреда није довољно конкурентна да би се потпуно либерализовала. Домаћа економија није конкурентна ни у једном аспекту, ни ценовно, ни квалитетом ни количином. Од Србије се очекује да укине све мере субвенција и помоћи извозницима и произвођачима пре уласка у СТО, а те мере су нам, практично, неопходне због трговине са земљама ван ЦЕФТА споразума. У Србији би произвођачи поврћа и воћа, али и говедине, могли да прођу мало лошије због оштре конкуренције из Турске и када је у питању месо из Бразила. Осим тога, и целокупна индустрија шећера би могла да се угаси ако се царине спусте за само 50 одсто чак и без потпуне либерализације тог дела тржишта – упозорава Николић.

Процес приступања једне земље траје дуго, у просеку око пет година, мада дужина периода знатно варира од земље до земље. Украјина, која је приступила СТО у мају 2008. године, преговоре о приступању почела је још 1993. године. Познат је пример Русије чији преговори о приступању још трају а започети су давне 1993, или БиХ од 1999. године.

Иначе, билатерални преговори о либерализацији тржишта робе и услуга између Србије и ЕУ нису вођени директно, као с другим заинтересованим чланицама, јер је наша земља већ закључила Споразум о стабилизацији и придруживању. Улазак Србије у СТО већ су аминовали Јапан, Норвешка, Хондурас и Република Кореја, док се потписивање протокола с Канадом планира за крај јануара 2011. године.

А. Николић