Gde je zapelo sa Svetskom trgovinskom organizacijom

To što je potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić juče u Briselu potpisao protokol o liberalizaciji tržišta robe i usluga izmeću Srbije i Evropske unije znači da se Evropa ne protivi pristupanju naše zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Međutim, to ne znači da smo nadomak članstva u ovoj organizaciji, jer nas čekaju teški pregovori s nekim drugim članicama STO, ocenjuju stručnjaci. Ipak, prema oceni ministra Dinkića, juče je napravljen najvažniji korak u pristupanju jer sa EU razmenjujemo skoro 60 odsto robe i usluga. On je takođe naveo da Srbija još pregovara sa SAD, Brazilom, Švajcarskom, Salvadorom, kao i Ukrajinom, sa kojom se vode najteži pregovori.

Prema oceni Olivere Kiro, sekretara Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom u Privrednoj komori Srbije, za nas je pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji važno jer se u okviru zemalja članica odvija čak 80 odsto svetske trgovine. Srbija je proces pridruživanja počela još 2005. godine, a pregovori za članstvo su vrlo složeni jer, osim prava, zemlje preuzimaju i obaveze koje moraju da ispune.

– Pregovori su unilateralni, odnosno zemlje članice postavljaju uslove za ulazak u STO i sve to kako bi sebi obezbedile bolji pristup tržištu Srbije. Naša pozicija je u ovom trenutku delikatna, jer se širom sveta povećava politika protekcionizma, odnosno stepen zaštite sopstvenih privreda – ističe naša sagovornica i dodaje da su pregovori sa pojedinim zemljama problematični.

Naime, od Srbije se traži da ukine carine na živinsko ili goveđe meso, što je za nas neprihvatljivo jer bi uništilo ovdašnje proizvođače. Prema oceni Olivere Kiro, naš posao je da sada pronađemo balans između liberalizacije tržišta koja je neminovna i očuvanja domaćih industrijskih grana koje su nedovoljno konkurentne.

Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku, kaže da je Ukrajina baš „zategla” s teškim zahtevima jer je prvobitno zatražila da Srbija spusti skoro sve carine na nulu, a i pregovori sa SAD neće biti tako brzi. Sa Ekvadorom i Brazilom se pregovara o poljoprivrednim proizvodima, jer su sa ove dve zemlje završeni pregovori o industrijskim proizvodima, podseća Nikolić.

– Srpska privreda nije dovoljno konkurentna da bi se potpuno liberalizovala. Domaća ekonomija nije konkurentna ni u jednom aspektu, ni cenovno, ni kvalitetom ni količinom. Od Srbije se očekuje da ukine sve mere subvencija i pomoći izvoznicima i proizvođačima pre ulaska u STO, a te mere su nam, praktično, neophodne zbog trgovine sa zemljama van CEFTA sporazuma. U Srbiji bi proizvođači povrća i voća, ali i govedine, mogli da prođu malo lošije zbog oštre konkurencije iz Turske i kada je u pitanju meso iz Brazila. Osim toga, i celokupna industrija šećera bi mogla da se ugasi ako se carine spuste za samo 50 odsto čak i bez potpune liberalizacije tog dela tržišta – upozorava Nikolić.

Proces pristupanja jedne zemlje traje dugo, u proseku oko pet godina, mada dužina perioda znatno varira od zemlje do zemlje. Ukrajina, koja je pristupila STO u maju 2008. godine, pregovore o pristupanju počela je još 1993. godine. Poznat je primer Rusije čiji pregovori o pristupanju još traju a započeti su davne 1993, ili BiH od 1999. godine.

Inače, bilateralni pregovori o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i EU nisu vođeni direktno, kao s drugim zainteresovanim članicama, jer je naša zemlja već zaključila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ulazak Srbije u STO već su aminovali Japan, Norveška, Honduras i Republika Koreja, dok se potpisivanje protokola s Kanadom planira za kraj januara 2011. godine.

A. Nikolić