Како постати четник
ЧАЧАК – Светолик Танасковић из Живице, са управо навршених 87. година, вероватно је најстарији Србин који тек прикупља папире за прву пензију. Земљораднику из драгачевског села то је, по прилици, ћорав посао, пошто изнова мора да доказује како је по занимању био – четник.
Сусрели смо га у Међуопштинском историјском архиву у Чачку где је, већ стар да би се сам удубио у папире, дошао да затражи помоћ историчара Горана Давидовића.
– Једном сам на телевизији видео како Давидовић прича и сад хоћу да ме посаветује или упути негде – вели старац.
Рођен је 9. октобра 1919. у Живици и његова војничка повест почела је 5. маја 1940. године, кад је као регрут ступио на одслужење војног рока у 17. пешадијски пук у Винковцима. Априла следеће године слом Југословенске војске затекао га је у Валпову, на Драви.
– Одатле смо нас дванаесторица Драгачеваца пошли кући и стигли само још један земљак и ја, сви остали су заробљени. Ускоро сам мобилисан у Први равногорски корпус, постављен за командира штабне чете драгачевских бригада, остао у четницима до краја рата и изашао са чином потпоручника.
Војни одсек у Гучи, 10. маја 1947. године, издао је Танасковићу буквицу, где је уписано у којој је војсци служио и колико: у бившој Југословенској војсци од 5. 5. 1940. до 10. 4. 1941, у четницима од 15. 11. 1943. до амнестије.
После доношења Закона о изједначавању права партизана и четника (децембар 2004), Танасковић је лане поднео захтев да му буде признато својство борца НОР-а. Приложио је, као доказе, буквицу и изјаву сведока из четничких дана.
Међутим, Министарство рада летос је Танасковићев предмет вратило општинској управи у Лучане, поручујући да приложена сведочанства не могу да буду прихваћена као одговарајућа. Ту се наводи да, по Уредби о начину остваривања права припадника ЈВуО и Равногорског покрета, војна књижица не може бити доказ о учешћу у четницима.
"Сходно одредби члана 11. (став 7) Уредбе, писменим доказним средствима сматрају се војни документи (ратни записници, званични дневници војних јединица, спискови војних јединица и др.), судске пресуде, акти о конфискацији или национализацији имовине због припадности овим војним формацијама и друго, за које се треба обратити Војном архиву", поучава Танасковића Министарство у свом допису.
Напоменуто је, у продужетку, да се квалификованим сведоком може сматрати борац НОР-а коме је то својство признато писменим доказом, а био је у истој равногорској јединици и на истој територији дејстава са кандидатом за четничку пензију.
– Проблем је што таквих сведока нема. Рецимо, Комисија за давање мишљења у Општини Чачак до сада је обрадила захтеве 59 грађана који траже признавање својства четничког борца и још нисмо добили ниједан потврдан одговор из Београда – каже историчар Давидовић.
Он је могао једино да усмери старца ка Војном архиву у Београду, признајући да му није јасно због чега је буквица избачена са списка доказа. Танасковић је, шта би друго, вратио у џеп буквицу, допис Министарства и фотографију начињену док је био у четницима.
– После рата био сам на три војне вежбе и четири акције на изградњи, али нисам зарадио ни земљорадничку пензију. Ево, ни четничка ми се не да, а већ ми је 87 година – казао је стари Драгачевац и вратио се у село.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


