Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тражи се сламка спаса за „Митрос”

Тражи се сламка спаса за „Митрос”
Нема више месног нареска из „Митроса” Фото Ј. Слатинац

Сремска Митровица – За индустријску кланицу „Митрос“ у стечају градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић тражи домаћина, јер би, обнављањем производње у овој кланици, директно и индиректно, посао нашло више од две хиљаде људи.

„Митрос“, који има кланицу за свиње и говеда капацитета прераде око хиљаду свиња дневно, има и нову пилећу кланицу, саграђену 1999. године, за прераду 3.500 комада пернате живине дневно. У овој кланици је до приватизације 2007, када је као „спаситељ“ дошао „Свислајон“, било 980 радника. Од тада до данас „Митрос“ је стигао до стечаја и у њему сада ради стечајни управник, чувари и неколико службеника.

– Не сме „Митрос“ доживети судбину осталих фирми, да буде продат и исечен у старо гвожђе. Две познате словеначке фирме интересују се за закуп „Митроса“, мада, мислим да је најбоља варијанта да овај комплекс узме у закуп једна београдска фирма, која би поступно обнављала производњу, а то не значи само спас за фабрику, већ и за сељаке – товљаче свиња и произвођаче товљених пилића. То је много више од 200 до 300 радника колико би радило директно у кланицама. Био би подстакнут и унапређен тов стоке, посебно свиња, па чему је Срем чувен. И ту је посао за најмање 2000 људи – каже Бранислав Недимовић, градоначелник Сремске Митровице.

Што се нових инвестиција тиче Сремска Митровица, са око 6.800 запослених у привреди, има шансу да се ове године обезбеди посао у новим погонима за готово хиљаду нових радника. Управо се завршава производна хала компаније „Термопродукт РС- 1“ где ће већ у фебруару посао добити 50 радника. Пошто је реч о аустријској инвестицији вредној 1,227 милиона евра и извозном програму, СИЕПА је овај пројект подржала са око 150.000 евра за запошљавање. „Биомед“ ће стартовати такође ових дана са 50 новозапослених, „Филип ко“, локални произвођач челичних језгара за душеке, спрема се да отвори новосаграђену халу са педесетак радника. Америчка компанија ИТОН, бивши аустријски „Мелер“, која се бави производњом елемената за дистрибуцију електричне енергије, примиће током ове године још 200 нових радника, а овде тренутно има 1080 запослених. Ту је и контејнерски терминал „Панонска врата“, који граде митровачка Лука „Легет“ и ријечка Лука, а који је пред отварањем и запошљаваће око 30 радника. Рачуна се и да ће ливница челика „Сирмијум стил“ са садашњих 200 број запослених у овој години повећати за још сто радника.

Остали инвеститори ће ове године почети изградњу нових погона, међутим, да ли ће бити и завршени тек ће се видети током године. Италијанска компанија „СТ груп“, која је у изградњу ливнице „Сирмијум стил“ уложила 45 милиона евра, започеће и изградњу ваљаонице жице, у којој ће бити запослено још 300 нових радника. Планирана је изградња погона за рециклажу алуминијума у кругу бившег „Матроза“ са 250 запослених и немачке фабрике кочионих уређаја за аутомобиле у једној од постојећих хала бившег „Матроза“, са стотину радника. Првих дана пролећа треба да почне градња фабрике фирме „МЦ Баухем“, која ће производити адитиве за грађевинарство и упошљавати више од 40 радника. Ова фирма из Есена је крајем септембра закупила 2,4 хектара плаца у индустријској зони „Језеро“ по 580 динара за квадратни метар.

Број новозапослених у овој години може бити знатно већи од хиљаду радника, али је и то мало у односу на број запослених које је Сремска Митровица раније имала.

– У Сремској Митровици је 1990. године у предузећима било запослено око 18.000 радника, а данас их је само 6.800. Још неколико фирми има закупљено земљиште за градњу погона, међутим, иако су добиле и грађевинске дозволе, не знам хоће ли ускоро почети изградњу. Мени је стварно важно да „Митрос“ крене, јер имамо веома квалитетну квалификовану радну снагу, која чека на берзи рада. Поред „Митроса“, у стечају је и бродоградилиште „Сава“ и „Агросеме“, такође некад узорне фирме – каже Недимовић.

Ј. Слатинац

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.