Награда стигла у прави час

Одувек ме занимао урбани пејзаж и акустични, затворени простори. Дела сам стварала инспирисана метроима, мостовима и старим градским здањима, каже београдска уметница Јелена Јоцић, добитница награде „Мали печат” Графичког колектива за 2010. годину. Награђени рад, графика „Простор 4” може се видети до 15. јануара, на колективној продајној изложби мале графике у Галерији ГК на Обилићевом венцу 27, која сведочи о томе да мали формат проверено анимира, негује и успоставља релацију између уметничког дела и публике. Јоцићева као представник београдске графичке школе негује особену фигурацију, а својим делом је показала јединствену стваралачку енергију и уметничку зрелост. Добитница је Лубардине, као и награде „Ђорђе Андрејевић Кун” и два признања на студентском бијеналу графике у ДК „Студентски град” на Новом Београду. О томе шта за њу значи „Мали печат” за „Политику” каже:

– Награда је стигла у прави час, иако је нисам очекивала. „Простор 4” је настао комбиновањем три графичке технике, користила сам фото-лито као први поступак, преко тога сито-штампу и литографију као завршни корак. То је процес који управо пролазим поново, јер припремам самосталну изложбу у Графичком колективу почетком јуна, под називом „Инсајд аут”, као неки мој поглед изнутра ка спољњем свету. Радови које ћу изложити инспирисани су старим здањима у Београду, конкретно зградом БИГЗ-а и њеном унутрашњошћу, која је мотив и награђеног дела.

Поред цртежа којим се примарно бави, важно место у раду уметнице заузима фотографија, на којој се потом одвијају интервенције.

Важна прекретница у раду Јелене Јоцић био је одлазак у САД.

– Пре десет година посетила сам Њујорк као гостујући уметник једне од њихових графичких радионица. Фасцинирао ме је њихов метро, фотографисала сам га и тако је настао циклус графика на ту тему. Након тога уследила је сарадња са америчким уметницима и 2005. направили смо заједничку изложбу у Галерији СУЛУЈ. Паралелно се бавим сликарством и цртежом који доминира у мом стваралаштву и представља основу графике за коју сам се определила. Уметник треба да изабере чиме ће се бавити, јер се у супротном непотребно троши енергија. Да бисте се бавили графиком морате савршено да савладате саму технику, то је занат који учите цео живот. И њом се треба бавити све док истражујете, радујете се и експериментишете.

Поред професорке Биљане Вуковић код које је студирала на ФЛУ, Јелена истиче да је на њу утицао и Пит Мондријан.

– У мојим делима бавим се самоћом, отуђењем у урбаној средини и она су на неки начин бављење сопственом унутрашњошћу. Реч је о рањивости коју свако од нас има. Људи су отуђени једни од других – каже Јелена Јоцић, која се успешно потврдила и као педагог на одсеку за дизајн Високе школе струковних студија – Београдска политехника.

Б. Лијескић