Царина кочи камионе

СУБОТИЦА – Уколико се не побољшају услови на теретном граничном прелазу на Хоргошу, међународни друмски саобраћај потражиће правце кроз Румунију и Бугарску, посебно после најаве њиховог скорог чланства у ЕУ. Турски транспортери већ су саопштили шпедицијама на граничном прелазу Хоргош, између Србије и Мађарске, да ће на овај прелаз упућивати само хладњаче и хитну робу. Преостали теретни друмски саобраћај усмериће ка новим чланицама Европске уније јер ће знатно једноставнија царинска процедура надокнадити губитак због нешто дужег пута.

Поведу ли се за њиховим примером и остале транспортне фирме из суседства, Србија би могла само на име путарине да остане без прихода милион евра месечно. То је тек први измерив губитак уколико дође до промене транзитне трасе, а упућени у ову проблематику кажу да уколико се хитно царински прелаз на Хоргошу не учини атрактиван за транспортере, штета може бити и виша и дугорочна, јер једном прекинута саобраћајна трансверзала касније се тешко успоставља.

Нисмо ми једини које погађа улазак Румуније и Бугарске у Европску унију, због мање царинске администрације процењује се да ће на граници између Мађарске и Румуније око 15.000 људи остати без посла. Управо због тога наш северни сусед инсистира да се већ 25. октобра сусретну царинске управе Србије и Мађарске, јер ни њима није у интересу да гранични прелаз на Хоргошу ради отежано и успорено.

Притужбе на лоше организован теретни саобраћај на новоотвореном граничном прелазу на Хоргошу не јењавају. Прелаз у који је Европска агенција за реконструкцију уложила десет милиона евра, и који је требало да служи као пилот-пројекат за истоветне прелазе на више пунктова на нашој граници, уместо репрезентативне капије ка Европи, постао је "уско грло" за теретни и транзитни саобраћај између Европе и нас. На прелазу се гомилају камиони, овуда месечно прође више од седам хиљада камиона, од чега је око четири хиљаде у транзиту, за које, по нашим прописима, само царина може да обради документацију. Пошто није изграђен излазни терминал, не постоји могућност да се неки споран или проблематичан камион стави "са стране", сви у реду чекају док се тај проблем не реши.

Петар Човић, власник једне од шпедиција на прелазу, каже да се стварају велике гужве, због чега многи транспортери одлучују да границу пређу код Келебије, иако по величини знатно мањи, боље организовани прелаз омогућава бржу процедуру. Весна Мајкић, такође запослена у једној од шпедиција са границе, илуструје ово чекање и податком да су поједини возачи камиона прекршајно кажњавани због тога што су се у земљи задржали дуже него што смеју, а да је задржавање искључиво било испровоцирано загушењима на царинском прелазу.

Ови шпедитери такође подсећају да се од 1. јануара наредне године уводе нова правила по којима чланице Европске уније треба три часа раније да најаве улазак камиона са подручја земље нечланице, што ће, нема сумње, додатно успорити рад на теретном терминалу.