Свој против – свога

Грађани Србије запамтиће овогодишње повећање акциза на гориво, због кога су ти енергенти поскупели за шест, односно осам динара по литру. Скупштинска већина је здушно аминовала предлог посланика СПС-а Зорана Касаловића да се акцизе на деривате повећају одмах од 1. јануара. „Социјално одговорна” влада није реаговала на потез посланика и већине која јој омогућује постојање.

Овај потез нарочито ће памтити они који су чекали да им иста та влада после две и по године одмрзне плате и повећа пензије за два одсто. А да их онда првих дана нове године дочека с поскупљењима млека, цигарета, алкохола, градског превоза, јужног воћа и горива, која ће, вероватно, тек наредних дана ланчано довести до поскупљења и других производа. 

Ако је борац СПС-а за веће акцизе хтео да поручи возачима „купујте домаће, а не страно”, онда их је много удаљио од европских тенденција којима иста та влада тежи, а у које се и СПС куне. Јер, гориво НИС-а, на које их индиректно тера, нема ама баш никакве везе с стандардима ЕУ, чији упитник Србија ових дана вредно попуњава.

Ко ће да нам објасни од кога смо овога пута преписали стандарде двојних акциза на гориво по којима је увозни бензин скупљи од домаћег? Постоји ли то негде у Европи?

Шта год да је разлог за такву пореску политику – да ли да се очува монопол НИС-а или да се подрже демагози који тврде како возачима у Србији европско гориво и не треба, јер су им аутомобили у просеку 14 година стари па не може да их покреће квалитетно гориво, држава је пала на првом европском испиту – либерализацији тржишта.

Где су у целој овој причи могућности избора и права потрошача чији је закон ових дана ступио на снагу? Да ли то формално испуњавање услова за приступање „породици европских земаља” може стварно да заштити купце? Не. Хиљаду пута – не, јер нам је држава завукла руку дубоко у џеп и уместо да нам либерализација тржишта донесе квалитетније гориво по нижој цени, ми смо се суочили с беспримерном преваром.

Било да данас испаштамо „љубав СПС-а и нових газда НИС-а”, било да трпимо неке њихове старе рачуне, тек 1. јануар 2011, практично ништа ново и боље није донео Србији и њеним грађанима. Имамо на располагању лоше гориво по вишој цени.

И на крају треба питати – шта је заправо ова влада испунила од свих обећања датим грађанима, бар када је енергетика у питању? Почев од вредности бесплатних акција НИС-а, које су у предизборној трци вределе драстично више од садашњих 500 динара, до тога да ће од Нове године имати гориво без олова и сумпора.

Спомињање предновогодишњих уверавања ресорног министра енергетике Петра Шкундрића – да ће деривати бити јефтинији и квалитетнији – није за оне са слабијим стомаком, јер га је демантовао и обрукао амандман његовог партијског друга. Ко ће коме, а ко не свој – своме.