Делим време са генијима

Гости на вечерашњем концерту Београдске филхармоније су: Дарко и Дарко. Млади диригент Буторац, живи у Монтани, и овим наступом дебитује у Београду, а још млађи виолиниста Пилер, широј публици је познат као један од троје музичара из исте породице, који су 2009. победили у ријалити такмичењу „Ја имам таленат”. Они ће са нашим оркестром у Коларчевој задужбини, поводом српске Нове године, свирати музику православних композитора.

– Веома сам узбуђен пред овај концерт. Није мала ствар свирати са Београдском филхармонијом! – каже Дарко Пилер, ученик треће године МШ „Војислав Вучковић”, који је заједно са братом и сестром од малих ногу свирао у Кнез Михаиловој улици, а школовање планира да настави у Бечу. Вечерас ће извести „Циганске мелодије” Сарасатеа.

– Задовољство ми је што ћу бити диригент који ради на представљању малог Пилера. Он има потенцијал, и надам се да ће га искористити – каже Буторац о којем смо већ писали као маестру који „сеје” успехе у иностранству.

Подсетимо, 2005. Лига америчких оркестара, са седиштем у Њујорку, изабрала га је као једног од најперспективнијих диригената млађе генерације, а данас је уметнички директор Мизула симфонијског оркестра, и главни диригент оперског фестивала Фиденца у Италији.

– У животу треба имати среће, али и умети искористити пружену прилику. Нисам за лактање већ за пробијање на џентлменски начин, фино, што би се рекло, с образом – каже маестро…

Буторац је отишао у Сијетл 1988, планирајући да остане до завршетка мајчиних магистарских студија, али боравак се одужио...

– Кад човек постане емигрант стално му недостаје место одакле је потекао. Он је као Тантал – увек хоће оно што нема. Сећам се колико ми је Србија недостајала док сам гостовао у Норвешкој. Тамо имате утисак да и контејнери миришу као љиљани. Све је стерилно, а понекад и превелика уређеност смета – каже диригент додајући да би желео више наступа у Европи, посебно у Немачкој где је убедљиво највећи број оркестара.

Буторац је дипломирао на Америчкој академији дириговања у Аспену, а до сада је наступао у Украјини, Аргентини, Кини...

– Као диригент ја сам тотална беба. Имам још толико да урадим али драго ми што се у мом послу учи цео живот. Шта пожелети више? Делим своје време са генијима – Моцартом, Бетовеном – каже диригент и додаје:

– После Другог светског рата уметници су себично сматрали да публика треба да научи да схвати њихову музику, а сада је тренд да се гради однос са слушаоцима. Савремена музика више се не доживљава као „шкрипање кредом по табли”, нити је „класично” нешто старо, маторо и досадно. Класика има традицију више векова, доказано је да вреди, и свирају је најбољи музичари на свету. Људи кажу да нешто не воле, а нису ни пробали…

Од лепих сарадњи издваја ону са челисткињом Дениз Ђокић:

– Њен деда се, са супругом Францускињом, доселио у Канаду, и сва њихова деца су музичари. Њен стриц, рецимо, главни је челиста у оркестру Монтреала. Дениз не зна српски, никад није била овде, а недавно ме је питала да направим за деду компилацију песама Звонка Богдана, што сам и учинио…

М. Сретеновић

--------------------------------

Репертоар

На репертоару: „Бумбаров лет” и „Плес лакрдијаша” Римског–Корсакова, „Гопак” Мусоргског, Христићева „Грлица”, Симфонијски триптихон Коњовића и, премијерно, „Балканске симфонијске игре” Константина Благојевића (члан оркестра БФ).