Попис Срба на Космету само уз УН

Срби ће учествовати на попису становништва од 1. до 15. априла на Косову и Метохији само уколико се буде одвијао у оквирима Резолуције 1244 и уколико га у срединама у којима су у већини Срби буде организовала нека агенција УН. У супротном, Влада Србије неће позвати Србе да учествују у попису становништва који организују косовске институције.

Министар за КиМ Горан Богдановић каже за „Политику” да ће од разговора које представници владе воде са званичницима институција ЕУ зависити коначна одлука.

Богдановић објашњава да су се представници ЕУ интересовали за став владе и евентуалну помоћ у српским срединама, „нарочито на северу”, поводом предстојећег пописа, који је први попис који ће на Космету бити одржан после три деценије.

„Наш став је потпуно јасан: ми не можемо да прихватимо да попис обављају косовске институције у које српска заједница нема поверење, посебно после избора на којима је било масовне крађе у српским срединама. Можемо само да замислимо како би то изгледало са пописом, који је много важнији него избори”, каже министар и додаје да је на ту тему разговарао и премијер Мирко Цветковић са комесаром за проширење ЕУ Штефаном Филеом.

Косовске власти намеравају да попис спроведу на читавој територији Космета, укључујући и северни део, где српско становништво пружа отпор било каквим иницијативама власти у Приштини.

Богдановић каже да се у првом реду поставља питање критеријума, а један од главних на коме инсистира Београд је да у попис буду укључении интерно расељени. „У супротном, уколико би искључили више од 200.000интерно расељених и етничка слика Косова била би промењена”, наглашава Богдановић.

Разговори о овој теми биће настављени наредних дана, а у оптицају су и разне варијанте решења. Из међународне заједнице чак стижу предлози да Албанци ураде попис јужно од Ибра, а институције Србије на северу Косова. „Али ми желимо да кроз разговоре дођемо до свеобухватног решења. Овако испада да међународна заједница, која нама често спочитава да желимо поделу Косова, сада сама дели Косово”, закључује министар за КиМ.

„Они су спомињали аргумент да Албанци неће пописивати дијаспору и да не треба пописивати ни интерно расељене. Ми сматрамо да је то вештачка и ризична паралела. Зна се да Албанци са Косова врло често имају дуплу или вишеструку регистрацију: на Косову, у Македонији, често и у некој трећој земљи”, упозорава саговорник „Политике”.

Последњи свеобухватан попис на територији Косова и Метохије спроведен је 1981. године, 1991. године Албанци су бојкотовали попис,а 2002. године попис у покрајини није спроведен. Овогодишњи попис становништва на територији Србије, који је требало да се обави у априлу, одложен је за октобар ове године.

Снежана Лакчевић, начелник Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику, објаснила је да је организација и припрема пописа у покрајини, према Закону о попису, искључиво у надлежности Министарства за Косово и Метохију. „Ми радимо методологију која важи за целу територију Србије, радимо стручни део, а све што се тиче организацијеу надлежностије тог министарства”, каже Лакчевићева.

На питање како ће попис становништва у октобру Министарство за КиМ организовати на делу Космета јужно од Ибра, министар Богдановић одговара да ће и то зависити од разговора са европским званичницима. „Мине желимо једнострано да радимо било шта. Свесни смо да у неким срединама, ако немамо договор са међународном заједницом, нећемо моћи да спроведемо попис јужно од Ибра. Али зато сада разговарамо не желећи да било којим потезом или одлуком нашкодимо било коме”, каже Богдановић и закључује да постоје назнаке и добра воља да се предлог Београда прихвати.

Б. Митриновић

------------------------------------------------------

Демографска слика КиМ

Демографска слика Косова се у 20. веку стално мењала. Према подацима власти у Београду, које наводи Танјуг, 1929. године је на Косову било 61 одсто Срба и 39 одсто становника свих осталих националности. После Другог светског рата комунистички режим СФРЈ је донео закон којим се избеглим српским породицама са Косова забрањује повратак у своје домове. Између 1968. и 1988. године 700 местанаКосовупостајепотпуноетничкичисто (безСрба). Напописустановништва 1961. забележеноје 646.605 Албанаца (67,1 одстоукупногстановништваКосова). Напопису 1971. годинејерегистровано 916.168 (73,7 одсто) Албанаца. Попис 1981, спроведенподконтроломтадашњихпокрајинскихвласти, забележиоје 1.226.736 Албанаца, штоје 77,48 одстотадашњегукупногстановништваКосова. Пописомиз 1991. годиненисуобухваћениАлбанци, пасепроцењујенаосновуподатакаЦентразадемографскаистраживањауБеограду, дајебројАлбанацанаКосовутададостигаобројод 1.407.690 или 78,2 одстоукупногстановништвапокрајине. Пописиз 1961. годинебележи 264.604 или 27, 4 одстоСрбанаКосову, докје 1991. забележено 214.555 или 11 одстоукупногстановништва.