Није било лако, а може и теже

Ако ћемо 2009. памтити по економској кризи, 2010. по високој инфлацији и лаганом почетку опоравка привредне активности, шта у том следу догађања можемо очекивати у овој години. Новогодишње и божићне празнике политичари су искористили да нам пожеле успешније и богатије дане. Једно су, међутим, жеље, а сасвим друго оно што се зове живот наш свакодневни. Једно од неизоставних питања је – да ли ћемо као друштво живети боље. Да ли ће већи број људи, поготово младих, добити посао, сталну плату или ћемо бити изложени истој стрепњи – да будемо проглашени технолошким вишком или да инфлација и курс крену у погубну трку.

Првих петнаестак дана 2011. не наговештава осетнији бољитак. Много више је разлога за бригу. Са свих страна запљускују нас најаве поскупљења – од струје и горива, преко цигарета, лекова, до хлеба. У свему томе предњачи држава с новим акцизама и пореским захватањима.

Многи аналитичари су почетком 2010. године сматрали да ће курс динара у односу на евро достићи 102 динара. Други су били „смелији” па су процењивали да ће евро вредети 108 динара. Срећом да се нису оствариле прогнозе оних који су најављивали и свих 130 динара за евро.

Народна банка Србије се лане из петних жила упињала не би ли одбранила неку недефинисану вредност динара. Премашена је у јуну и последња психолошка упоришна тачка од сто динара. НБС је потрошила на одбрану 2,4 милијарде евра, а динар је и поред тога ослабио 13 одсто.

Једина позитивна ствар у томе је, по оцени тима Banke:online, чињеница да није било великих дневних осцилација курса у виду разлике од неколико динара као што се то догађало претходних година. Министар економије и регионалног развоја и потпредседник владе Млађан Динкић изјавио је једном приликом да све док раст евра не пређе 10 одсто у односу на почетак године нема разлога за посебну бригу. До тог нивоа, стање на девизном тржишту је прихватљиво и не постоји опасност да ће се повећати инфлаторни притисак.

Инфлација је, ипак, пробила циљани оквир, а како животни стандард грађана, не зависи од курса већ од инфлације, а видимо да је све уско повезано, очекује нас, дакле, још нижи стандард. Лане нам није било лако, али ове може бити и – теже.

Економисти сматрају да проблем курса није у нестабилности динара већ у постојању две валуте и превеликој евроизацији динарских трансакција, стога није ни чудо што влада и НБС раде, за сада с рђавим успехом, на јакој промоцији динара.

Аналитичари Ерсте банке процењују да ће евро ове године достићи вредност од 110–115 динара, а такође се сматра да до краја 2013. године неће бити опасности од дестабилизације домаће валуте, али у Комерцијалној банци очекују 2012. отклизавање евра на 119,5 динара.

Прошлу годину завршисмо с двоцифреном стопом инфлације, а гувернер НБС, Дејан Шошкић, најави раст цена у првом тромесечју не већи од 14,5 одсто. Уз умирујуће обећање да ће крајем 2011. године инфлација сићи у очекиваних четири плус минус два процентна поена. Гувернер се нада да ће током 2011. опадати инфлаторни притисци и да ће ове година бити берићетнија па ће цене хране кренути на доле. Лепо је надати се, али шта ако тако не буде?

Излаз, бар по ономе што нам је уочи Нове године предочила Демократска странка у својим виђењима Србије до 2020, у јачању извоза и привлачењу страних инвестиција, али уз велику подршку државе и њених подстицајних мера. Инвестиције је потребно усмеравати у инфраструктуру и извозно оријентисане секторе, али је, такође, пожељна и рационализација јавног сектора.

У Министарству економије и регионалног развоја очекују да се 2011. у Србију слије око четири милијарде долара страних инвестиција. Главни канали треба да буду наставак инвестирања италијанског „Фијата” у крагујевачку фабрику аутомобила и приватизација „Телекома”.

Према речима министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића, очекивани ниво вредности инвестиција у наредној години реалан је и остварив. Процењује се да ће се доласком извозно оријентисаних компанија остварити позитиван ефекат на спољнотрговински биланс, што ће, такође, позитивно утицати на број запослених грађана, а тиме и на стандард целог друштва.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Карлов угао

. Економију успешно прилагођавамо светским трендовима. И она је у кризи.

. Па шта ако грађани немају поверење у владу!? Ни влада нема поверење у грађане.

. Доста репризе „Бољег живота“, дајте нам премијеру!

. Ако нам и ове године падне стандард, биће то потврда нашег непоколебљивог пута.

. Влада је ту да нам учини. Све ово.

. Опозиција рачуна на слабост власти. И обрнуто.

. Они који успеју да преживе кризу, има да се јаве на информативне разговоре.

. Колико би тражио Дејвид Коперфилд да буде саветник нашем премијеру?

. Трпен, спасен. Засад вежбамо само ово прво.

Драгутин Минић