Ханин дух у зеленом сјају

Космос нас је поново изненадио и ко зна колико ће још пута. Скорашње откриће можемо – пустимо ли машти на вољу – назвати својеврсним „космичким духом” који је уснимио свемирски телескоп „Хабл”.

Замашан зелени облак гаса који плови надомак уобичајене галаксије у облику вишекраке завојнице. Какву тајну он крије?

Тајанствено збивање на удаљености од 700 милиона светлосних година од Земље прва је опазила холандска учитељица Хана Аркел 2007. године, под окриљем познате астрономске дружине „Галактички зоолошки врт”, због чега је добила име „Ханин објекат” (на холандском: Hanny Voorwerp). Дотични претраживачи неба су до сада уписали више од милион уочених галаксија у чувени „Слоанов дигитални преглед”.

(Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је, отприлике, 9.600 милијарди километара.)

Згаснули светионик

Некада давно блештећи „космички светионик” или квазар (скраћеница од тобожњи звездани или квазистеларни радио извор) снажно је исијавао електромагнетно зрачење, укључујући светлост, сијао је јаче од огромне суседне спиралне галаксије IC 2947. која је, очигледно, својом моћном силом привлачења раскидала и прогутала гасом богату малену посестриму у близини. Све то се одиграло у сазвежђу Малог лава.

Након тог „космичког пира” преостали су видљиви делови издужених гасних праменова, дугачки до 300.000 светлосних година, и бокори младих звезда у својеврсном осветљеном облаку, великом попут нашег Млечног пута, који плови око поменуте галаксије.

Зашто можемо да га уочимо? Зато што га, попут рефлектора, обасјава моћан сноп светлости из средишта суседне галаксије или, тачније, из малочас поменутог квазара, који је побуђивала (покретала) оближња „црна рупа”. Зеленом бојом осветљава га, у ствари, сагоревајући кисеоник.

Астрономи су уочили накнадни одсјај квазара згаслог

пре више од 200.000 година, који је светлео у изузетно кратким размацима налик трепћућем осветљењу на полицијским или болничким аутомобилима. Али нешто је заклањало светлосни сноп, тако да се на зеленкастом облаку примећује необично затамњење које подсећа на џиновску рупу. Као да је кинопројектор оставио мрљу на осветљеном филмском платну.

Повесмо гаса је знатно дуже и шире, „Ханин објекат” је само део који се види.

Усисавање комшинице

С разлогом се претпоставља да је милионима година раније галаксија IC 2947 усисала знатно ситнију звездану комшиницу, на шта указују уплетени краци (руке) који потврђују да сједињење још није окончано, а последица тога је истискивање необично дугачких праменова гаса из галактичког средишта у којем обитава „црна рупа”. С изненадним приливом новог горива (или хране), она је подстакла квазар који је почео да одашиље светлосне зраке у виду две изокренуте купе (или корнета за сладолед), при чему је ширећи део као рефлектор осветљавао космичка пространства. Део снопа светлости је обасјао „Ханин дух”.

Насилни „космички бракови” су, иначе, уобичајена појава.

У међувремену је, пре око 200.000 година, сијање квазара опало за више од стотину пута наговешћујући да ће напослетку скончати у самртном хропцу. Досадашња претпоставка упућивала је да од космичког сјаја до очаја не прохуји више од сто милиона година, речено посматрање указује да они светлуцају, најмање, неколико милиона година.

И изнова се запале, уколико им нека „црна рупа” проследи ново гориво.

Свемирски телескоп „Хабл” (тежи десет тона) који је – као што знате – 1990. избачен у кружну путању да облеће око Земље на висини од 600 километара, под нагибом од 28,5 степени, опремљен је осматрачким справама које снимају у видљивом, инфрацрвеном и ултраљубичастом делу спектра.

Станко Стојиљковић