Детињство под оружјем

Бледоликој деци ове јесени сигурно није место у ДР Конгу, закључила је ових дана амбасада Велике Британије у Киншаси. Уочи друге рунде председничких избора у Др Конгу 29. октобра, амбасада Уједињеног краљевства у Киншаси, престоници препуној напетости, одлучила је да евакуише жене и децу својих дипломата из треће по величини државе Црног континента. Повлачење нејачи британских дипломата из Киншасе и оклевање владе Џозефа Кабиле да уклони остатке спаљеног хеликоптера главног опозиционог ривала Жан-Пјера Бембе, из дворишта његове виле на обали реке Конго, јесу упозорење посматрачима да се рудни елдорадо Африке спрема за нову рунду сукоба уочи  историјске рунде избора, прве од стицања независности земље 1960. године.

Оружане чарке политичких противника у огромној држави (величине западне Европе) забележене су од уранијумом богатих провинција на истоку ДР Конга до атлантске луке Матади на западу, као и нове испоруке оружја председничкој гарди Џозефа Кабиле и паравојним снагама Жан-Пјера Бембе и квартета споредних председничких кандидата.

Али, ко све данас држи пушку у земљи, из које је набављен уранијум за бомбу бачену на Хирошиму 1945. године? Евакуисани британски малишани можда никада неће сазнати  да три године од завршетка крвавог рата у ДР Конгу (1998–2002) године, више од 11.000 малишана лута том огромном земљом наоружано до зуба. Петогодишњи конгоански рат (у коме је у једном тренутку учествовало чак девет страних армија и побуњеничких покрета) остао је упамћен и као "Први афрички рат". најмање четири милиона људи је погинуло током тог конфликта, који још понегде тиња на рудама пребогатом истоку ДР Конга.

Драматичан податак о десетини хиљада малолетних конгоанских ратника и непознатом броју киднапованих и злостављаних девојчица објављен је јуче у извештају британског огранка "Амнести интернешенела". Хуманитарна организација упозорава да је три године од прекида најжешћих сукоба у ДР Конгу мало учињено на демобилизацији 200.000 директних учесника у ратним сукобима, што би, по оцени "Амнести интернешенела", требало да буде један од главних задатака новоизабраног председника ДР Конга. Податак о конгоанским клинцима које паравојне групе широм земље силом одводе од породица, обучавају и пуштају на прву борбену линију, нажалост није нов: УН су још 2001. године објавиле да је преко 3.000 конгоанских малишана насилно одведено у побуњеничке центре за обуку на југу Уганде, а затим враћено на ратиште у домовини. Међународна правда је била веома спора да заштити на хиљаде злоупотребљене конгоанске нејачи, а у  Хагу је тек ове седмице организовано прво рочиште Томасу Лубанги, злогласном киднаперу конгоанских малишана – ратника. Шта ће Лубанга открити о увреженој пракси отимања деце у ратне сврхе одраслих још је непознато: поједини "борци" у Конгу и данас се регрутују међу дечацима од девет година, многе клинке које тамо заврше као "солдатуше" тек су напуниле 10 година. "Судбина киднапованих конгоанских девојчица је посебно потресна. Суочене са вишеструким напаствовањем, бројним трудноћама, презиром фамилије, огромној већини отетих клинки тамо губи се сваки траг", наводи се у извештају "Амнести интернешенела". Уједињене нације су у више наврата отварале истрагу о сексуалним испадима "плавих шлемова" над малолетницима на истоку ДР Конга.