Југославија живи у Шуми смрти

Специјално за "Политику"
ФАЛСТАД, октобра – Немци су поранили у Норвешку, коју су окупирали у пролеће 1940. После првих норвешких жртава у логору Фалстад пали су и први заточеници с подручја Југославије. Кроз овај кажњенички логор током највећег светског рата прошло је, преживелих или погубљених, око пет хиљада логораша из тринаест нација. Југословена је било 82, а убијено их је 74. У дану у којем су у њиховом српском завичају биле Задушнице, Фалстадска шума је добила камени белег са именима свих страдалника.

Плочу је открио министар иностраних послова Јонас Гар Стере.
Говорећи у име норвешке владе, министар је рекао да би шума могла да сведочи, дрвеће да говори, да би земља под нама могла да јаукне... над југословенским интернирцима који почивају у Фалстадској шуми, Србима, Босанцима, Хрватима.

Норвежанима који су помагали нашима да истрају до првог дана слободе захвалио је у име свих заточених у Фалстаду Петар Красуља. Он је преживео бекством из логора. Године чине своје и његову поруку је читала кћи српског сељака са Романије Љубана Вуковића, који је памтио места на којима је морао да копа раке за своје земљаке. Немци су пред капитулацију покушали да затру злодела. Љубан их је осујетио. Током поратне истраге био је путоказ државној истражној комисији. Красуља је шест деценија потом с његовим кћерима Миром и Горданом стајао као живи споменик – победник.

Југославија које више нема опстаје на нашим гробљима у Норвешкој. У тридесет немачких логора на норвешком тлу интернирано је 4.268 Југословена: 3.831 Србин, 179 муслимана, 165 Хрвата, 25 Рома, 16 Црногораца, 11 Словенаца, 5 Македонаца...

Страдало их је више од половине – 2.368, плус они који су ликвидирани, 33, због злочина над земљацима. С обзиром на то што нису сви на "петом гробљу", једином изван свих протоколарних посета из завичаја, да ли су неки од њих покопани са својим жртвама?