Хрвати траже ентитет

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА, октобра – Изјавом о уставним променама, усвојеном прексиноћ у Мостару, осам хрватских партија недвосмислено је ставило до знања да ће "прекрајање" дејтонског устава Босне и Херцеговине бити најозбиљнији испит на којем ће се ускоро наћи новоизабране власти у овој земљи.
Хрватске партије, предвођене Хрватском демократском заједницом 1990, захтевају да Хрвати у БиХ буду у истом положају у каквом су Срби и Бошњаци, поготово приликом избора и одлучивања у заједничким органима – а нарочито у Парламентарној скупштини и Савету министара. Поред осталог, хрватске странке траже да убудуће њихови представници у Дому народа самостално имају право вета на одлуке које угрожавају хрватски витални национални интерес.

Председник ХДЗ БиХ 1990. Божо Љубић изјавио је да Хрвати траже "нову територијалну и политичку организацију земље", а то су бошњачки званичници оценили као покушај цртања нових територијалних граница унутар БиХ. Много отворенији био је шеф Хрватског блока Ивић Пашалић. Објашњавајући због чега није потписао изјаву о уставним променама, казао је да то није учинио зато што у њој није директно наведено да се Хрвати залажу за свој, трећи, ентитет. Уместо јасне формулације, аутори овог акта "сакрили" су се иза фразе о новој територијално-административној организацији БиХ.

Осим Хрватског блока, изјаву о уставним променама у БиХ није потписала ни најјача хрватска партија ХДЗ, коју предводи Драган Човић. То је образложено чињеницом да о овом акту нису расправљали страначки органи. По страни је, за сада, и Хрватска странка права.

На заједничку изјаву осам хрватских партија водећи политичари у Републици Српској реаговали су јуче доста суздржано. Председник републичке Народне скупштине и члан ужег руководства Савеза независних социјалдемократа Игор Радојичић изјавио је "Политици" да је став свих српских странака познат – како год се преуређивала БиХ, Република Српска мора остати ентитет или њена федерална јединица са надлежностима које има по Дејтонском споразуму. Што се тиче изјаве председнице делегације Парламентарне скупштине Савета Европе за југоисточну Европу Дорис Пак – да високи представник међународне заједнице у БиХ "треба да добије одговарајући мандат за промене устава БиХ" – Радојичић каже да она има призвук прошлих времена. "Ниједан високи представник није ни покушавао да директно наметне промене устава БиХ, па, верујемо, неће ни садашњи Кристијан Шварц Шилинг", уверен је Радојичић.

Заменик председника СДС Младен Босић је мишљења да Хрвати у БиХ још нису јасно дефинисали своје политичке циљеве. То је, тврди он, последица страха да се њиховој садашњој водећој гарнитури не догоди оно што се десило заговорницима хрватске самоуправе, који су сви  до једног – на челу са тадашњим председником ХДЗ БиХ Антом Јелавићем – напросто одувани са политичке сцене. Председник Партије демократског прогреса и министар спољних послова БиХ Младен Иванић казао је нашем листу да се унутрашњи проблеми у Федерацији БиХ не могу решавати "преко леђа Републике Српске". Иванић, као и Радојичић, каже да је унутрашње (пре)уређење Федерације БиХ првенствено питање договора Бошњака и Хрвата. "Ми ћемо подржати сваки договор који они постигну, под условом да није на штету Републике Српске. ПДП се залаже да се најпре до краја доведу уставне промене договорене почетком априла ове године. Међутим, мој утисак је да су многи одустали од тог "пакета", који је РС гарантовао очување њене садашње позиције у оквиру БиХ. Речи Дорис Пак су у колизији са хтењем Кристијана Шварца Шилинга и међународне заједнице да одговорност за све процесе у БиХ пренесе на заједничке и органе власти РС и Федерације БиХ", оценио је Младен Иванић.

Он је подсетио да је Федерација БиХ настала вашингтонским споразумом у марту 1994. године и да је, као таква, после годину и седам месеци "унесена у Дејтонски споразум", по којем, заједно са Републиком Српском, чини БиХ.