Контролишем амбиције

ИНТЕРВЈУ
Ненад Богдановић, градоначелник Београда, каже да још није одлучио да ли ће се после две године мандата поново кандидовати на све извеснијим превременим локалним изборима. Сабирајући постигнуте резултате Градске управе на чијем је челу, Богдановић истиче да је највише задовољан смањењем незапослености и повећањем просека зарада грађана. У погледу новог устава, градоначелник сматра да је његово доношење резултат нужног политичког компромиса, а да је за Београд најважније да буде донесен добар закон о главном граду.

• Где обично изводите госте из иностранства и шта желите да им покажете када дођу у посету Београду? 

– Чињеница је да странци нађу више речи хвале за наш град, него ми сами. Увек се изненадим када чујем колико им се Београд допада. Странци воле Београд, због људи, положаја и изгледа. То је добро, јер је Београд најлепше огледало Србије и наша стратегија би требало да буде да пренесемо сва позитивна дешавања из престонице на остатак земље. Много греше они који покушавају да зауставе добре ствари које се дешавају у нашем главном граду.

• Да ли ћете се поново кандидовати за градоначелника?

– Познат сам као човек који лако контролише све своје амбиције. Никад не размишљам превише унапред о томе, а када је време за одлучивање, такође лако, доносим одлуке да ли нешто хоћу или нећу. Моје је да допринесем колико могу да се донесу добри закони и заокружи прича око Устава. Верујем да подела надлежности између Београда и Републике мора бити другачија. Тиме би се избегла садашња лоша ситуација да више институција одговара за једну исту ствар, а нико није стварно одговоран, него се та одговорност пребацује у круг. Наш највећи проблем су сукоби надлежности због којих не можемо да решавамо неке проблеме. Чак су и сада прилично јасно дефинисане надлежности, али онај који не испуни своје, веома вешто се труди да надлежност пребаци на другог. Грађане, у крајњем случају, не интересује чија је надлежност, него захтевају да проблем буде решен. Тако смо често били криви и за нешто изван зоне одговорности.

• Да ли статус локалне самоуправе може бити повољнији захваљујући новом уставу?

– Устав је резултат нужног политичког компромиса. Са становишта локалне самоуправе нови устав може бити добар, јер предвиђа преношење појединих републичких надлежности на градове, али мислим да је статус општина лоше дефинисан. Инсистирање радикала да републички парламент бира председнике општина је последица њиховог страха од непосредних избора. Уставом је предвиђен и закон о главном граду. Колико ће то бити добро зависи од тога ко ће сутра седети у парламенту.

Многи политичари не разумеју да однос локалне самоуправе и државе није модел субординације, него сараднички однос. То неразумевање се осећа у овом Уставу, а највећу штету од лоших закона о локалној самоуправи који евентуално буду донесени трпеће неразвијене општине, а не Београд.

• Шта мислите о београдском саобраћају?

– Нема дилеме да је метро најбоље решење за превоз Београђана. То нико не спори, али се не може радити преко реда. Наш први циљ је био да уредимо јавни превоз. На почетку је мало ко веровао у то, али данас функционише. Београд има потпуно обновљен возни парк. Уз више поштовања прописа и уз помоћ саобраћајне полиције ми можемо пристојно да се возимо у јавном превозу. Тренутно смо у фази обнављања трамвајског система, а купићемо и нове тролејбусе. Следеће је интегрисање приградског саобраћаја у јединствени тарифни систем.

• А када ћемо имати метро?

– Наредни корак је метро. Око тога се воде велике полемике. Мислим да имам право да и са техничке стране кажем да разумем ту потребу. Нисам експерт, али могу да разумем. Са пословне стране, тврдим да је прича о класичном метроу нереална. Лаки метро са подземним деловима је будућност Београда и тај посао је остварљив. Нажалост, постоје политичка и стручна опструкција. Причу о класичном метроу подмећу они који су на томе радили некада. Разумем их потпуно, 30 година су радили на нечему што се није остварило. Уверен сам да је лаки метро будућност развоја јавног превоза у Београду, а све што сам рекао у последњих шест година остварило се.         

• Да ли сте задовољни оним што сте учинили за град откако сте први човек престонице?

– Најзадовољнији сам, без сумње, због тога што све више људи ради, дакле имају посао. Желим да наставимо раст стопе запослености од 7-8 одсто, што за 10 година решава проблем незапослености. Такође, и да просечна плата буде 500, 600 евра, што ваљда звучи као утопија, али тако је било и 2001. године, када сам рекао да ће просечна плата бити 500 марака.

Улагали смо у инфраструктуру. Ове године ћемо зарадити више од 100 милиона евра од уређења грађевинског земљишта. То је више него цела Србија заједно, јер водимо беспоштедну битку са инвеститорима и наплаћујемо свима. Нисмо демагози, не кукамо, него се боримо. Сви морају да плате, јер је то за добробит свих. Социјални програм омогућава да 60.000 породица може да користи попусте при плаћању комуналних услуга. Одликује нас брига за најугроженије, а то су стари и лица са посебним потребама. Када су у питању особе са посебним потребама ту још нисмо достигли ниво који желимо.