Цела флота под водом

НИШ – Пре неколико дана завршена је прва фаза снимања дна Дунава, недалеко од Хидроелектране "Ђердап 2", где је крајем Другог светског рата потопљена речна ратна флота Немачке. Посао снимања бродова под водом добили су рониоци из Ниша, које је предводио Бојан Станковић, најмлађи ронилац, али који има сертификат за хуманитарно деминирање, а у екипи су били и Александар Павловић, Славко Шеповић, Срђан Радосављевић, Славко Цекић, Марко Радовановић и Георги Павлов. Нишка екипа ронилаца из Ронилачког клуба "Гусар" једна је од најпознатијих и најуспешнијих у овом делу Европе. Већ у другој фази на основу добијених података једна фирма из Италије почеће вађење пловила која су већ 62 године на дну Дунава.

Пуних месец дана рониоци из Ниша свакодневно су по неколико сати проводили на дубини од 12 до 18 метара испод Хидроелектране. На дну Дунава налази се 177 од укупно 240 бродова из речне ратне флоте Немачке, која је потапана од 3. до 7. септембра 1944. године, пред очекиваним налетом Црвене армије.

– Нас седморица ронилаца и један Италијан, који је као представник своје фирме био задужен за контролу нашег рада, под водом Дунава и на његовом дну затекли смо невероватан призор: велики ратни бродови по шеми коју су Немци направили пре потапања, поређани цик-цак, налазе се на самом дну у низу на дужини од неколико километара. На њих су одозго спуштани мањи, тако да су уредно наређани једни на друге у два реда као у неком магацину. Наш задатак био је да снимимо стање бродова споља и да утврдимо да ли на њима има наоружања. Наравно, основи посао је био да се утврди стање бродова, да ли су и колико чврсти да би се у другој фази пришло њиховом вађењу – испричао нам је јуче Александар Павловић, један од најсупешнијих српских ронилаца.

Водостај Дунава био је огроман, чак четири и по метра виши него обично, али то није сметало рониоцима из Ниша да обаве деликатан и компликован посао.

– Највећи проблем имали смо због слабе видљивости и велике брзине воде. док смо ронили брзина воде била је повремено и четири метра у секунди. Ипак, успели смо да снимимо све потопљене бродове који се налазе на пловном путу у том делу Дунава – рекао нам је Славко Шеповић.

Посао снимања и касније вађења потопљених бродова кроз Ђердапску клисуру финансира Европска унија која настоји, сазнали смо, да очисти дно највеће европске реке и омогући несметану пловидбу целим током Дунава. Предстоји још неколико акција снимања подводне ситуације и дна реке, после чега ће бити одлучено када ће се и на који начин приступити вађењу пловила. Нишки рониоци су већ ранијих година радили сличне послове тако да се очекује да опет буду ангажовани. Уклањање пешчаних наноса, подвезивање бродова, постављање водобрана (ограде) талпама око њих, постављање баржи са којих би се подизали бродови на површину и други компликовани послови тек предстоје. До сада завршеним послом који су обавили рониоци из Ниша, те ултразвучно и магнетно снимање које су урадили Италијани и једна београдска фирма створени су услови за вађење бродова из воде и са дна Дунава и чишћења реке.