Још две Мошине слике у колекцији

У претпрошлом броју Магазина (694) објавили смо причу о, можда једино сачуваној, медаљи са фудбалског првенства у Монтевидеу 1930. године. Неколико дана касније зазвонио је редакцијски телефон: из Оџака се јавио Бошко Ђорђевић, пензионисани професор књижевности. Желео је да ступи у контакт са Зораном Марјановићем, јер поседује две фотографије легендарног фудбалера Моше из заробљеништва у немачком логору. Испунили смо му жељу, па је ова прича о Монтевидеу и Моши Марјановићу добила наставак, овог пута поводом фотографија.                        

– Изненађење је било потпуно – каже Зоран, син чувеног фудбалера и јунака филма. – У врло богатој збирци успомена на тату, из четворогодишњег заточеништва у Немачкој, имам само неколико дописница и покоје писмо. Фотографију – ниједну.

Читалац Бошко Ђорђевић је такође презадовољан. Када је видео нашу репортажу, одмах је одлучио да потражи Зорана. Неколико телефонских разговора и договора било је довољно, да поштар зазвони на улаз породице Марјановић у Београду.

– Мој стриц Милан Ђорђевић је, као и Моша, у првим групама одведен у концентрациони логор Фирстенберг (Firstenberg) у Немачкој.

Поред свих недаћа, било је и понеких добрих дана. Немци су врло добро знали ко је и шта Моша, па је организована и утакмица

„Логораша” против „Немаца”. Мој стриц је био у тиму, али се све вртело око Моше. Командир логора му је посебно скренуо пажњу да „не сме ни случајно да предрибла једног играча више од два пута”. Наравно Моша није послушао, већ је то као врхунски фудбалер, урадио и давао голове. Командир је прекидао утакмицу и са аут линије викао „Хер Марјановић...” показујући му два прста – само два пута – сећа се Бошко Ђорђевић прича које је слушао у кући.

Бошко Ђорђевић је, пре неколико дана, извукао две фотографије из свог албума дао радњи „Паги фото” Санеле Тинтор у

Оџацима и преснимљене фотографије су стигле до Зорана, као права драгоценост за породичну колекцију о Благоју – Моши Марјановићу.