Стручњаци траже начине да срце само себе поправи

ЛОНДОН – Британска фондација за срце (БХФ) је покренула истраживачки пројекат вредан 50 милиона фунти (80 милиона долара) чији је циљ да се, по могућности у року од једне деценије, развију експериментални лекови који би омогућили неким врстама ћелија срца да регенеришу ткиво тог органа, односно поправе оштећење на њему, објављено је данас.

Способност срчаног ткива да се регенерише постоји код неких животиња, на пример риба, зебри, а стручњаци тврде да би истраживањем матичних ћелија и применом развојне биологије то могло да се оствари и код људи, преноси Ројтерс.

Амерички научници су прошле године објавили да могу структурне ћелије срца да трансформишу у тзв "куцајуће ћелије", или стручно кардиомиоците, идентификацијом гена који недозреле ћелије ембриона претварају у дотичну врсту ћелија.

Британски тим којим је руководио професор Пол Рајли, с Института за здравље детета, при лондонском Универзитетском колеџу, је већ пронашао природни протеин под називом "тимозин бета 4", који игра улогу у развоју срчаног ткива.

Професор Рајли тврди да је овај тим већ остварио и одређен успех у "буђењу" тзв. епикардијалних ћелија код мишева са срчаним оштећењем. "Надамо се да ћемо пронаћи сличне молекуле или једињења, који би у облику лека могли додатно да стимулишу ове ћелије", истиче Рајли.

Тим истраживача с лондонског Импиријал колеџа, које предводи професор Мајкл Шнајдер, ће фокусирати рад на групу ретких, тзв. "латентних" матичних ћелија, које су врло активне код развоја срца ембриона и могу да израсту у ново, функционално ткиво.

Те ћелије, међутим, нешто у њима самима искључује убрзо након рођења детета, што значи да срце више није у стању да поправи било каква оштећења.

Овај тим ће покушати да пронађе начине да се те латентне ћелије активирају на контролисан и безбедан начин, тако да оправе оштећено срчано ткиво, али да се не отму контроли.

Једна од могућих стратегија је да се то постигне давањем одређеног лека, који би такав процес активирао, али за то је потребно утврдити који то сигнали покрећу латентне ћелије.

По речима Питера Вајсбега, медицинског директора БХФ, уколико би поменута истраживања била тако успешна као што се научници надају, једног дана би могла да се смањи или чак елиминише потреба за трансплантацијом срца.