Цеде мед за Европу

Чачак – Из својих стотину кошница Саво Тодоровић (67) из Миоковаца исцедио је лане по 55 килограма меда и утоварио за купце у Италији и Немачкој, па тако просечну пчеларску годину на крају учинио слатком. Јер, ово је његов први извозни посао и био му је, како каже, „батли“.

– Извезао сам две тоне багремовог по 2,5 евра и три тоне сунцокретовог меда по два евра за килограм. Роба је у земљама одредишта прошла све бактериолошке и хемијске анализе и тако се још једном показало да се у Србији цеди мед врхунског квалитета – вели Тодоровић за „Политику“.

До пре само три године извоз меда из Србије био је непозната категорија да би се наши пчелари, по својствима своје робе, винули одмах у европски врх.

– Купци из иностранства користе српски мед како би, мешањем, оплеменили кинески или аргентински, и тако добијају производ који се уклапа у стандарде Европске уније. Мед из Србије, иначе, на европском тржишту је двоструко скупљи од конкурентске робе из Кине и Аргентине – објашњава Тодоровић.

Килограм тако брендираног меда, иначе, у Немачкој кошта између осам и десет евра.

Пчелар из Миоковаца каже да је извозом најављен препород српског пчеларства, иако се оно данас ослања углавном на остарале људе, и да велике заслуге за напредак припадају Савезу пчеларских организација Србије, на чијем је челу Родољуб Живадиновић.

Тодоровић је са полетом склопио и план да од извозних прихода опреми у свом домаћинству посебне просторије за послове с медом, око којих му помажу сви укућани, супруга, син и снаха, унучићи... Презадовољан је лањским приносом од 55 килограма по кошници јер година није била посебно родна за пчеларе:

– Најпре сам, у мају, нашао 1.200 килограма багремовог меда у свом селу, затим у јуну још 3.000 сунцокретовог у атару Алибунара, у Банату, па неколико стотина килограма шумског у Доњој Трепчи испод Буковика. Без сеобе кошница ништа не бих урадио и исплатило се, иако је то додатни и велик посао.

Тодоровићи пчеларе већ деценијама, али Саво истиче да је водећи извозник у чачанском крају прошле године био Драган Чвркић из суседних Трбушана, који је у иностранство пласирао вагон меда. Велик извоз – 7,5 тона за Немачку – забележио је и Ацо Вујовић из Прилика, који у два пчелињака има 300 кошница. Њему је багремов мед плаћан 260 а од липе 220 и 230 динара, потпуно је посвећен свом послу и конструисао је посебан утоваривач за сеобу кошница.

Драгомир Зрнић, председник Друштва пчелара „Чачак“, оцењује да мед из Србије има велику шансу на светском тржишту.

– Раније су га извозили мешетари, најпре крштавали шећером па онда продавали као српски у Италији, Немачкој и Словенији. Међутим, сада је то организовани извоз, и послови експорта поверавају се фирмама које прођу на конкурсу Савеза пчеларских организације Србије. Иначе, за наш мед били су заинтересовани Тунишани, пре догађаја у њиховој земљи, јер им је потребан за исхрану туриста, интересовао се и београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић ради извоза у исламске земље. А Италијани су, рецимо, нудили шест и више евра за килограм чистог багремовог меда, ради коришћења у фармацеутској индустрији – наглашава Зрнић за наш лист.

Челник ДП „Чачак“ ипак додаје да извозна прича о меду није баш потпуно слатка:

– Последњих година приноси у пчеларству подбацују. Ливаде су нам подивљале, мршаве и нема нектара, јер нема стоке да би ђубрила пашњаке. Једна овца излучи пола килограма мокраће и стајњака на дан, а кад ње нема на ливади, онда ни ливада не живи свој живот.

Савез пчеларских организација Србије саопштио је да су наши пчелари прошле године на тржишту Европске уније продали 2.000 тона меда, или два пута више него 2009. кад је извоз износио 916 тона.

Гвозден Оташевић