Шминка за туристе

НИШ – На локалитету Медијана данас се завршавају радови на траси водоводног канала које од 18. септембра изводи београдски Археолошки институт, а потом ће овде потећи вода, први пут после 1.600 година, односно, после цара Константина који је имао воду крајем трећег и почетком четвртог века. За разлику од ранијих година, када су овде обављана интензивна истраживања, радови које изводи Археолошки институт уз финансијску подршку града Ниша, представљају почетак реализације пројекта "Медијана парк", чији је циљ да овај локалитет претвори у атрактивно туристичко одредиште које ће бити привлачно за све, а не само за ђачке екскурзије.

Пројекат је пре неколико месеци иницирала градска општина Медијана, на чијем подручју се налази локалитет, а да би се он што успешније реализовао, формиран је борд за управљање овим локалитетом, састављен од најпозванијих стручњака. Ових дана, борд је утврдио даље задатке у реализацији пројекта, о чему смо разговарали са Драгославом Ћирковићем, председником општине Медијана и чланом борда.

– Енглески град Јорк у којем је Константин крунисан за цара, годишње посети близу четири милиона туриста, а Медијану, где је рођен, походе само ђачке екскурзије. Циљ нам је да овамо доведемо туристе, да Медијана постане комерцијална и да се сама издржава. Довођење воде је велики помак, а идуће године ћемо почети истраживања око античке капије. Већ се ради вила са перистилом и први пут ћемо имати нешто видљиво за обичног човека. Покушаћемо потом да мозаике који су ископани, па поново затрпани, вратимо и покажемо људима, са заштитом коју ће борд дефинисати. Хоћемо да прикажемо Медијану људима који желе да виде где је живео цар Константин Велики и где је доносио важне одлуке. Прича о производњи дрвених телевизора у ЕИ је дефинитивно завршена и намеравамо да се окренемо туризму, каже Ћирковић.

Прве ископине на Медијани обављене су 1932. године. Тада је пронађен мозаик, данас под кровом, који припада летњиковцу цара Константина из античког града Наисуса. Од тада до данас, са повременим прекидима, трају истраживања која увек донесу нешто ново. Минулог лета, археолози су пронашли остатке зиданог канала и трагове неке старе архитектуре, као и фреске из четвртог века, најбоље очуване у Србији.

Упоредо са истраживањима која увек пријатно изненаде археологе, јавила се идеја из општине Медијана и надлежних институција које брину о заштити културно-историјских споменика да се овај локалитет боље заштити и припреми за туристичку презентацију.

У римско доба Медијана је била пољопривредно добро са којег се град Наисус, на месту данашње Тврђаве, снабдевао намирницама. Поред Нишаве су била житна поља, а у брдима изнад данашње Електронске индустрије узгајани су виногради. Према подацима, стари Римљани су правили искључиво бело вино. Југозападно према Делијском вису налазио се водоторањ одакле се Медијана снабдевала питком водом.

Антички градови из трећег и четвртог века нису смели да буду велики и пренасељени ради лакше одбране од непријатеља, па су имућни људи градили виле у околини градова. И становници Наисуса градили су летњиковце на Винику и Медијани. Према претпоставкама, на Медијани их је било педесетак, али су пронађене три, од којих је само једна истражена, док су две уништене изградњом пута Ниш – Пирот. И на комплексу данашње Електронске индустрије налазили су се бројни објекти, утврђења, арене за борилачке спортове, као и војни објекти. Изградњом фабрика ове корпорације уништене су зидине, али и вредне фреске.

У Наисусу је рођен Константин I Велики који је за императора проглашен 306. године. Био је везан за Медијану и свој летњиковац у којем је радо проводио дане одмора, али је и радио. Највећи број закона донео је управо у Медијани. Око 70 процената његових закона ушло је у кодекс Теодосија и Јустинијана, што и данас чини основу Римског права.

Константин је у историју ушао и по томе што је 313. године, заједно са Лицинијем, владарем Сирмијума, потписао Милански едикт којим се први пут хришћанство изједначава са осталим многобројним религијама у римском царству.