Ноћ на светој планини

Огрнута асуром од камиље длаке, Олга се прибила уз Иљу. На хоризонту назубљеном као тестера назирао се треперави светлосни лук. Романтично усхићење због изласка сунца за непун минут претворило се у запрепашћење. "Боже, како смо доспели овде", узвикнула је када је схватила да су пола ноћи провели на стени која се надвијала над амбисом.

Али осећај да су на светом месту победио је страх код овог младог брачног пара из Москве. Заједно са неколико стотина туриста и ходочасника из целог света начичканих по стенама, нису само делили доживљај рађања новог дана на висини од 2285 метара. Налазили су се на истом месту где се по библијском предању Бог јавио пророку Мојсију и предао му Десет заповести.

Са оближње капеле Свете тројице оглашава се звоно. Света литургија коју служе руски монаси почела је после поноћи и полако се ближила крају. Двадесетак метара даље неколико младих људи клања.

"Ово је света планина", каже Нигеријац Моамер, студент енглеског језика у Каиру, који је одавно планирао да се са својим друговима дође на Синај. Стоје испред једне омање џамије без минарета изграђене 1934. године. Пита ме одакле сам. Када чује Србија, почиње да клима главом и набраја: "Боснија, Кроација, Југославија". Педесетак метара ниже, на једној истуреној литици, два католичка свештеника служе мису за групу Италијана.

Мојсијева гора је по Библији, Тори и Курану свето место за хришћане, муслимане и Јевреје.

Џебел Муса

Планински венци Синаја обасјани јутарњим сунцем остављају утисак Месечеве површине. На црвеним гранитним масивима ни трага зеленила. Тринаест векова пре рођења Исуса Христа, Мојсије је на овом месту боравио четрдесет дана и ноћи. У Старом завету пише да су све време муње севале и огањ се дизао са врха. Када се спустио међу јеврејски народ који га је чекао у подножју, Мојсију је лице светлело необичном светлошћу. У рукама је држао камене плоче са Десет Божјих заповести.

Џебел Муса, како Арапи зову Мојсијеву гору, свакодневно као магнет привлачи стотине људи. Готово свако ко је одсео у једном од хотела на Црвеном мору за тридесетак евра може да има директан сусрет са историјом Синаја дугом више од 3000 година, на месту где се по предању први пут у историји људског рода Бог јавља и открива човеку.

Удобан аутобус сат пре поноћи креће из Шарм ел Шеика према православном манастиру Свете Катарине који је у шестом веку изградио цар Јустинијан. То је зборно место за све који крећу пут Хорива, како се још библијски зове ова вулканска планина.

"Јесте ли сви понели пасоше", проверава Мидо, локални туристички водич задужен за групу Срба која се упустила у ову ноћну авантуру.

Због неколико заустављања на полицијским пунктовима пут од двестотинак километара чини се много дужи. На изласку из аутобуса сваком даје по батеријску лампу. Без овог реквизита у мрклој ноћи младог месеца пењање на Мојсијеву гору може бити и ризично.

"Чула сам да је важно је да стигнемо пре свитања. Ако молитвом и покајањем дочекамо излазак сунца сви греси биће нам опроштени", прича једна госпођа из групе.

На прилазу манастиру велика гужва. Сви стоје и чекају. "Спремите ранчеве и торбе на преглед. Из безбедносних разлога сви морају да прођу кроз метал-детектор", разјашњава новонасталу ситуацију Мидо, којем је право име Мухамед.

После рутинске провере, као на аеродромима, поворка људи са батеријским лампама пролази поред високих зидина Свете Катарине.

На месту где се налази олтар цркве Мојсије је видео пламени огањ у жбуну купине која гори а не сагорева и чуо глас анђела: "Мојсије, Мојсије! Изуј обућу своју с ногу, јер је место где стојиш света земља."

Несагорива купина

Данас се на том месту налази капела коју је 330. године подигла царица Јелена, мајка цара Константина. Посвећена је Богородици, јер као што је купина горела не сагоревајући тако је она у утроби носила свој огањ – Исуса Христа. Овај грм је сачуван до данашњих дана и једина је купина на целом Синајском полуострву.

Манастир се налази на 1300 метара. До Мојсијеве горе воде два пута. Краћи се састоји од 3.750 степеника које су сами монаси направили, али ноћу се нико не усуђује да крене путем којим се Мојсеј пео. Други, заобилазни, у дужини од девет километара, пробијен још у 19. веку, рута је којом се сви крећу. Дуж серпентина на десетине бедуина нуди превоз камилама за 10 долара узвикујући "кемел, кемел, вербљуд (на руском – камила)…"

Једна старија Немица је после пола сата већ посумњала у своје снаге и започела ценкање. Нашли су се на седам долара и она је са дозом неповерења зајахала огромну животиње од које се ширио јак непријатан мирис.

"Не бојте се, мадам, умиљата је као мачка", на прилично течном енглеском убеђивао је муштерију Египћанин обучен у галабије.

"Ух, жено, да сам знао да је овако високо не бих пошао", жали се посустали Слободан Костић из Бањалуке супрузи.

Следи најтежа етапа која се мора прећи пешке. Од места где се два пута спајају, до самог врха, води 750 степеника. Ако се за наслагане камене громаде размакнуте негде и по пола метра може рећи да су некакве степенице. Сваки несигуран корак може бити кобан. Али Бог као да чува све на овом месту. Локални водичи не памте када се неко последњи пут повредио или пао.