Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Појачати борбу против тероризма у БиХ

Појачати борбу против тероризма у БиХ
Џевад Галијашевић

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да Босна и Херцеговина није имуна од деловања терориста потврђује и најновија листа терористичких организација коју је 24. децембра прошле године објавио Савет безбедности Уједињених нација. На њој је седам организација регистрованих у БиХ и исто толико појединаца који су означени као претња светској безбедности.

Као терористичке организације наведене су „Ал Фуркан”, „Босанска идеална футура”, „Ал харамеин и Ал масџид Ал Акса”, „Ал харамеин – Исламска фондација”, „Белеволенс интернешенел”, „Тајбах интернешенел” и „Глобал рилејф фондејшн”.

Када је реч о појединцима, занимљиво је да ниједан није рођен у БиХ, али сви имају босанскохерцеговачко држављанство. На листи су косовски Албанац Сафет Дургути, помоћник директора Елче Ибрахимпашине медресе у Травнику, Бен Мохамед ал Ајади, Лајонел Димон, познатији као Абу Хамза, Халид Јарај, Јасин Абдулах Кади, Махмуд Салех Нидал и Мерхез Амдоуни. Осим Дургутија, сви они су били у одреду „Ел муџахедин”.

Портпаролка Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) Жељка Кујунџија за „Политику” каже да је од прошле године појачан рад на сузбијању деловања терористичких организација.

„Агенција се и кадровски и технички ојачала, тако да смо сада много боље оспособљени да радимо на откривању и онемогућавању деловања терористичких организација и појединаца. Осим тога, успешно сарађујемо са Тужилаштвом БиХ и другим безбедносним агенцијама у БиХ”, каже Жељка Кујунџија.

Она додаје да је прошле године Агенција за истраге и заштиту извела неколико добро припремљених акција у којима су одузете веће количине експлозива, оружја и муниције. Последња акција изведена је недавно на подручју Јајца. Реч је о наставку истраге покренуте прошле године у октобру када је у Јајцу ухапшен вехабија Елвир Мукић. Код њега су тада пронађене две аутоматске пушке, пиштољ, ручни бацач ракета, експлозив...

Члан Експертског тима за борбу против тероризма и организованог криминала и аутор књиге „Ера тероризма у БиХ” Џевад Галијашевић не оспорава да су надлежни органи у БиХ појачали борбу против тероризма.

„Очигледно је да је напад терориста на Полицијску станицу у Бугојну покренуо све полицијске и правосудне органе и да су они сузбијању тероризма пришли озбиљније него ранијих година”, каже Галијашевић.

Он, ипак, сматра да рад на сузбијању и искорењивању тероризма у БиХ још није на нивоу на којем би требало да буде.

„Сафет Дургути је одавно на листи Савета безбедности УН. Без обзира на то он и даље предаје на Елче Ибрахимпашиној медреси. Надлежни би морали да истраже његов рад и да му, ако ништа друго, забране да младим људима преноси своја радикална верска убеђења”, сматра Галијашевић.

Он је скренуо пажњу и на рад интернет портала који пропагирају верски рат – џихад – и отворено позивају на укључивање у њега против неверника.

„Ови портали шире верску мржњу и нетрпељивост и у складу са важећим законима њихов рад би требало забранити. Такође, неопходно је појачати надзор над складиштима вишка оружја, експлозива и војне опреме и тако спречити да се опет, као прошлог месеца у Бусовачи, из складишта украде 10.355 метака различитих калибара и 40 ручних бомби”, упозорава Галијашевић.

Он подсећа и на извештај Обавештајно-безбедносне агенције БиХ из јула прошле године, у којем је наведено да у БиХ има око три хиљаде људи оспособљених за извођење терористичких напада. „Ако се не појача борба против терористичких организација, а при томе првенствено мислим на спречавање њиховог финансирања, могуће је да у догледно време БиХ постане водећи европски извозник терориста”.

Да његово упозорење није неосновано, потврђује и јучерашња вест Срне, коју су пренели електронски медији у Републици Српској, да Федерални МУП има списак од 600 људи – потенцијалних терориста.

Боро Марић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.