Лекари се не одричу допунског рада

Најава заштитника грађана Саше Јанковића да би, због до сада утврђених неправилности у обављању допунског рада, могао од Скупштине да затражи промену Закона о здравственој заштити, изазвала је противљење лекара идеји да се допунски рад лекара укине или мења.

Председник Синдиката лекара и фармацеута Србије др Драган Цветић за „Политику” каже како апсолутно подржава омбудсмана, који утврђује злоупотребе и неправилности, али истиче да „лекарски еснаф неће дозволити да се поново укине право на допунски рад”.

– Омбудсман нека ради свој посао, а уочене неправилности нека се ускладе са законом. Наш синдикат се више од две године борио да врати право на допунски рад, као право које лекари имају као и сви други запослени грађани у овој земљи на основу Закона о раду и на основу Устава. Право је јасно, а кршење тих норми је нешто друго. Где год постоје злоупотребе и неправилности у организацији допунског рада, одговорне треба санкционисати – каже др Цветић.

Председник синдиката, који окупља више од 10.000 лекара, каже како не може да тврди да у досадашњој пракси није било злоупотреба.

– Не верујем у приче да у редовном радном времену лекари „чувају” снагу за допунски рад. Међутим, чак и ако се то догађа у неким установама, то није посао за омбудсмана, већ је ствар организације посла у тој установи и надлежног руководиоца – каже др Цветић.

Сличан став има и директор Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт”, професор др Душан Станојевић, који је недавно изјавио да ова установа живи од допунског рада, јер је тај додатни новац искоришћен за побољшање услова на клиници, лекари су додатно зарадили, а нико се од пацијената није пожалио.

– Моје искуство каже да лекари који не раде у допунском раду преводе пацијенте у приватне ординације. Имате две могућности: допунски рад на клиници и приватни посао. Ако се докторима не дозволи да раде допунски у државним клиникама, они ће да раде у приватним – наводи др Станојевић.

Наш саговорник категорично тврди да када пацијент хоће да се прегледа, он то може да уради уз књижицу и упут у преподневним часовима без проблема.

– Ако се пацијенту не свиђа да долази ујутру и чека ред, нервира га бирократија и чекање на упут код изабраног гинеколога у дому здравља, или хоће одређеног лекара, његов избор је допунски рад. Позивам пацијенте који немају новца, уколико нико није хтео да их прегледа пре подне уз књижицу, да ми се јаве. Волео бих да видим и тог пацијента и тог доктора – наводи др Станојевић.

Председница Лекарске коморе Србије примаријус др Татјана Радосављевић се не слаже са омбудсмановим најавама о укидању допунског рада јер подсећа да сваки лекар као и сваки грађанин Србије има право на допунски рад до трећине радног времена, било да је реч о приватној или државној установи.

– Када омбудсман говори о простору за корупцију и наплату услуга из обавезног здравственог рада, то се односи на допунски рад који лекар обавља у својој установи, а не у некој другој. Концепт „вечерњих клиника” је недоречен и у том делу имамо заједничко мишљење да је њега потребно регулисати другачије – каже др Радосављевић.

Помоћница министра здравља др Ивана Мишић за „Политику” каже да могућност допунског рада не користе сви редом, већ само установе које то желе.

– Приликом сагледавања захтева установа да обављају допунски рад, ми врло пажљиво разматрамо све чињенице у вези са радом те установе. Пре свега, начин на који се одвија редован рад, нарочито за прегледе за које постоје листе чекања и заказивања. Доследно спровођење препорука министарства не би требало да има негативне ефекте на остваривање права пацијената, па мислимо да допунски рад, ако се доследно спроводи може дати позитивне резултате, што је био и почетни разлог за његово увођење – каже др Ивана Мишић.

Оливера Поповић