Lekari se ne odriču dopunskog rada

Najava zaštitnika građana Saše Jankovića da bi, zbog do sada utvrđenih nepravilnosti u obavljanju dopunskog rada, mogao od Skupštine da zatraži promenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, izazvala je protivljenje lekara ideji da se dopunski rad lekara ukine ili menja.

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Dragan Cvetić za „Politiku” kaže kako apsolutno podržava ombudsmana, koji utvrđuje zloupotrebe i nepravilnosti, ali ističe da „lekarski esnaf neće dozvoliti da se ponovo ukine pravo na dopunski rad”.

– Ombudsman neka radi svoj posao, a uočene nepravilnosti neka se usklade sa zakonom. Naš sindikat se više od dve godine borio da vrati pravo na dopunski rad, kao pravo koje lekari imaju kao i svi drugi zaposleni građani u ovoj zemlji na osnovu Zakona o radu i na osnovu Ustava. Pravo je jasno, a kršenje tih normi je nešto drugo. Gde god postoje zloupotrebe i nepravilnosti u organizaciji dopunskog rada, odgovorne treba sankcionisati – kaže dr Cvetić.

Predsednik sindikata, koji okuplja više od 10.000 lekara, kaže kako ne može da tvrdi da u dosadašnjoj praksi nije bilo zloupotreba.

– Ne verujem u priče da u redovnom radnom vremenu lekari „čuvaju” snagu za dopunski rad. Međutim, čak i ako se to događa u nekim ustanovama, to nije posao za ombudsmana, već je stvar organizacije posla u toj ustanovi i nadležnog rukovodioca – kaže dr Cvetić.

Sličan stav ima i direktor Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front”, profesor dr Dušan Stanojević, koji je nedavno izjavio da ova ustanova živi od dopunskog rada, jer je taj dodatni novac iskorišćen za poboljšanje uslova na klinici, lekari su dodatno zaradili, a niko se od pacijenata nije požalio.

– Moje iskustvo kaže da lekari koji ne rade u dopunskom radu prevode pacijente u privatne ordinacije. Imate dve mogućnosti: dopunski rad na klinici i privatni posao. Ako se doktorima ne dozvoli da rade dopunski u državnim klinikama, oni će da rade u privatnim – navodi dr Stanojević.

Naš sagovornik kategorično tvrdi da kada pacijent hoće da se pregleda, on to može da uradi uz knjižicu i uput u prepodnevnim časovima bez problema.

– Ako se pacijentu ne sviđa da dolazi ujutru i čeka red, nervira ga birokratija i čekanje na uput kod izabranog ginekologa u domu zdravlja, ili hoće određenog lekara, njegov izbor je dopunski rad. Pozivam pacijente koji nemaju novca, ukoliko niko nije hteo da ih pregleda pre podne uz knjižicu, da mi se jave. Voleo bih da vidim i tog pacijenta i tog doktora – navodi dr Stanojević.

Predsednica Lekarske komore Srbije primarijus dr Tatjana Radosavljević se ne slaže sa ombudsmanovim najavama o ukidanju dopunskog rada jer podseća da svaki lekar kao i svaki građanin Srbije ima pravo na dopunski rad do trećine radnog vremena, bilo da je reč o privatnoj ili državnoj ustanovi.

– Kada ombudsman govori o prostoru za korupciju i naplatu usluga iz obaveznog zdravstvenog rada, to se odnosi na dopunski rad koji lekar obavlja u svojoj ustanovi, a ne u nekoj drugoj. Koncept „večernjih klinika” je nedorečen i u tom delu imamo zajedničko mišljenje da je njega potrebno regulisati drugačije – kaže dr Radosavljević.

Pomoćnica ministra zdravlja dr Ivana Mišić za „Politiku” kaže da mogućnost dopunskog rada ne koriste svi redom, već samo ustanove koje to žele.

– Prilikom sagledavanja zahteva ustanova da obavljaju dopunski rad, mi vrlo pažljivo razmatramo sve činjenice u vezi sa radom te ustanove. Pre svega, način na koji se odvija redovan rad, naročito za preglede za koje postoje liste čekanja i zakazivanja. Dosledno sprovođenje preporuka ministarstva ne bi trebalo da ima negativne efekte na ostvarivanje prava pacijenata, pa mislimo da dopunski rad, ako se dosledno sprovodi može dati pozitivne rezultate, što je bio i početni razlog za njegovo uvođenje – kaže dr Ivana Mišić.

Olivera Popović