Неке нове идеје

Оно што је ново у овогодишњем програму Београдског сајма књига јесте веће присуство издавача и писаца из региона и бивше Југославије, а новина је и почетак рада на дугорочном планирању и извесној реорганизацији наше највеће културне манифестације, став је Зорана Хамовића, уметничког директора Међународног београдског сајма књига и члана Савета сајма. Хамовић додаје да се већ сада обављају интензивне припреме са следећим почасним гостом – Италијом, и разматрају предлози за земље које ће бити почасни гости наредних година.
Према речима нашег саговорника, онај део програма овогодишњег Сајма књига, који се односи на друштвени значај издаваштва, обухватиће разговоре на четири важне теме које треба у јавној дебати да пруже поред осталог и одговор на питање концепције и будућег начина организовања ове манифестације. Међу стручним темама биће указано на потребу увођења јединствене цене књиге и развоја књижарске мреже, а разговор о инфлацији неквалитетних публикација и угрожености издавачке професије ће дати одговор на питање да ли нам је потребно стручно издаваштво или умножавање књига без икаквих тржишних препрека и професионалне одговорности.

– Поводом разговора о културној политици у домену издаваштва, позваћемо министраa културе Србије као и секретаре за културу Војводине и градова – Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Београда, и министре просвете, науке и иностраних послова. Циљ нам је да у том разговору издавачи и представници надлежних установа дођу до сагласности око сврховитијег трошења постојећих средстава као и могућности унапређења услова за издавање капиталних пројекта, рекао је Хамовић, додајући да се оснивање Националног центра за књигу непрекидно одлаже, а идеја о "Години књиге", која би програмски одредила функције центра и представила циљеве деловања, по свему судећи остаје у аманет наредној постави у министарству културе.

– Чини се да би било боље да пројекат није добио подршку надлежних институција, него што се овако недовољном стручном одговорношћу јавно троши и разводњава идеја од изузетног друштвеног значаја, каже Хамовић. 

Силом политичких неприлика деведесетих година напуштена је добра традиција сајма као излагачке манифестације. Како напомиње Зоран Хамовић, Сајам књига треба пре свега да буде професионална манифестација на којој се културној јавности приказује нова годишња продукција и припрема нова.

– Иако је код нас присутна и публика, то свакако не би смело да буде место које се ничим не разликује од уличне распродаје књига, која је сада присутна свуда око нас. Тенденција коју бисмо, као Савет, желели поново да спроведемо и препоручимо онима који долазе после нас јесте да се учврсти сајамска, а не пијачна организација. Подстакнути идејама и предлозима наших колега, а и сами после двогодишњег рада сматрамо да је за очување угледа манифестације неопходно да сви издавачи излажу и продају сопствену продукцију. Такво настојање свакако не укида и пратећу књижарску продају на галерији Хале 1, као ни могућност присуства дистрибутера стране књиге, или заступника већег броја мањих издавачких установа који немају своје штандове, објаснио је Хамовић и додао: 

– Веома је важно присуство иностраних издавача. Пошто смо као мало тржиште недовољно привлачни, немамо још увек довољан број гостујућих земаља и издавача да бисмо добили праву међународну легитимацију. Будућа политика Савета може се кретати у том правцу да сваки сајам има одређену тему с циљем да ефикасније привуче одређене стране издаваче, нарочито са англосаксонског, француског, шпанског, немачког, арапског и кинеског говорног подручја. На тај начин бисмо међу другим светским сајмовима изградили препознатљив имиџ.

Међу плановима у зачетку, који захтевају озбиљне припреме за будуће Београдске сајмове књига је и развој туристичког аспекта ове културне манифестације.

– Београдски сајам књига посетило је прошле године две стотине хиљада људи у периоду од седам дана. Преко 40 хиљада људи је дошло у Београд, од којих је готово три хиљаде из иностранства. То је огроман потенцијал, који Београдски сајам и Туристичка организација Београда могу да искористе. Међу приоритетима је, дакле, јачање програмског дела сајма односно мотива за присуство страних писаца, предавача, аутора стручних публикација из различитих области стваралаштва посебно из политике и економије, који ће Београдски сајам књига чинити све привлачнијим местом за интернационалну афирмацију различитих културних и економских потенцијала, додао је Хамовић.