Нове потраге за златом

Бор – У тек обновљеном руднику Леце, код Медвеђе, стигло се до налазишта у коме има од 160 до 250 грама злата у тони оловног концентрата. Или, неколико пута више него што га има у светским рудницима са исплативом експлоатацијом. Истовремено, златне вести о богатим налазиштима овог метала стигле су и са Црног врха, у атару Жагубице, недалеко од Бора, и са Копаоника.

Благоје Спасковски, директор Борског комбината и један од стручних консултаната у обнови производње у Лецу, на све то каже да треба убрзати темељно истраживање свих до сада регистрованих лежишта у Србији. Истовремено, вели, треба променити и законске одредбе о концесијама у рударству. Каже да је прилика да више подстакнемо сопствена истраживања и сопствену производњу и да не поклањамо своје благо, и кад не морамо, странцима.

Ето, вели, прилике и за нову борску топионицу бакра у изградњи. Већ 2014. године у њој би се могло производити готово 70.000 тона бакра, 14 тона сребра и 2150 килограма злата из руде у Бору и Мајданпеку. Свега готово три пута више него сада. А ако би се томе додала руда и из других лежишта у Тимочкој Крајини и Србији, могло би злата бити и двоструко више. Више него икада од оснивања Борског рудника, 1903. године.

У Бору је у минулој години произведено 21.300 тона бакра, 722 килограма злата и 4.820 килограма сребра, а било је у борској и мајданпечкој руди и доста скупоцене платине, паладијума, селена... Злата је, истина, било пет пута мање него оних година када је Борски комбинат бакра годишње производио 150.000 тона црвеног метала и када је било и више „пратећег“ злата у бакарној руди. До пре 20 година Србија је злато добијала и из Трепче, у процесу производње олова и цинка.

У исто то време у Србији се из муља електролизе бакра у Бору годишње производило 3,5 тона злата, а још око тону и по Србија је добијала из Трепче и других лежишта. Стручњаци предвиђају да би активирањем и осталих лежишта, бар десетак, производња могла да се увећа од три до четири пута. Наравно, под условом да се додатним истраживањима потврде досадашње прогнозе и нађе довољно новца за покретање производње.

Сада је права прилика и за злато и за бакар јер је цена ових метала већа него икада. Прилика је то и за испирање злата у долинама Пека и Тимока. У студији од пре две деценије, коју су сачинили борски стручњаци и стручњаци Геолошког факултета у Београду, побројана су сва лежишта у Србији која би се могла посрећити. Речено је тада да такав регистар немамо ни за једну другу нашу минералну сировину.

Права је прилика и за знатно већу производњу бакра. Први пут од када се продаје на светској берзи цена му је ових дана већа од 10.000 долара за тону.

–Да бисмо убрзали истраживања наручили смо куповину још једне моћне савремене бушилице и очекујемо да ћемо ускоро стићи до знатно богатијих лежишта и бакра и злата – каже директор Спасковски. – Желимо да обезбедимо довољно сировина за нашу нови савремену топионицу, која ће и економски и еколошки бити продуктивнија од постојеће. Цена расте па се процењује да ће у наредној деценији свету за прераду бити потребно око 24 милиона тона бакра годишње.

Исплатиће се, сигурно, врло брзо, и улог у нову борску топионицу. Само на разлици у продуктивности нове у односу на стару Бор ће производну добит увећати за 42 милиона долара годишње. Само тим новцем ће се комотно отплаћивати ануитети за кредит од 135 милиона долара, добијен од Канаде за изградњу нове топионице.

Овог пролећа почеће и експлоатација злата у новом мајданпечком руднику Чока Марин. Реч је о малом, али златом веома богатом лежишту. Ово је за „Политику“ изјавио др Милорад Грујић, светски познати стручњак за припрему и експлоатацију минералних сировина. Он подсећа да и у светским геолошким енциклопедијама пише како у тимочком магматском комплексу има укупно око хиљаду тона злата(што сада вреди између 43 и 50 милијарди долара) и око 20 милиона тона бакра. Преостаје једино да се прогнозе потврде истраживањем и утврди да ли су сва налазишта економски исплатива за експлоатацију.

Ускоро ће борски рудари ући и у највеће борско рудно тело „Борску реку“, у којој има око милијарду и 200 милиона тона руде бакра, са добрим садржајем бакра и злата. Извесно је да ће бити отворена и друга нова лежишта у Бору и Мајданпеку,и да ће Борски комбинат бакра имати довољно сировина и у наредних сто година. Зато треба убрзати истраживања...