Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трчање за сенком

Трчање за сенком
Абдул Азиз или Риђобради (Фотодокументација ,,Политике")

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА – Вест да је Тужилаштво БиХ отворило истрагу о ратним злочинима муџахедина, саветник српског члана Председништва БиХ Слободан Радуљ назвао је "трчањем за својом сенком". "Да је правосуђе БиХ хтело да муџахедини одговарају за ратне злочине над Србима и Хрватима, истраге против њих биле би отворене још у ратним, а најкасније у првој поратној години. Овако, као да се чекало да већина осумњичених нетрагом нестане из БиХ, па да се тек онда отвори питање ратних злочина које су починили", изјавио је за "Политику" Радуљ, који се, иначе, бави питањима тероризма и учешћа муџахедина у босанскохерцеговачком рату.

Органи Републике Српске, рекао је он, учинили су оно што је било у њиховој моћи – прикупили су документацију о ратним злочинима "Алахових ратника" и проследили је надлежним органима. С друге стране, органи Федерације БиХ не само да ништа нису учинили да се питање ових злочина разреши, него су муџахединима давали држављанство БиХ и ћутке прелазили преко њихових недела. "Прва сазнања о злочинима муџахедина у БиХ обелодањена су крајем септембра 1992. године. Тада је на Црном врху, између Теслића и Тешња, разбијена једна њихова јединица а њена документација заплењена. Поред осталог, нађене су и фотографије исламских ратника са одсеченим главама српских војника Бране Ђурића, Ненада Петковића и Благоја Благојевића. Од тада до данас нико, па ни Хашки трибунал, није се позабавио овим ратним злочином", упозорава Радуљ.

Нико није одговарао ни за убиство Драгољуба Петровића, Србина из Травника. Њему су муџахедини, у октобру 1993. године, у логору у Орашцу ритуално одсекли главу. На исти начин окончан је живот тројице заробљених српских бораца на Озрену, у јесен 1995. године. Главе су одсечене Гојко Вујичићу, Момиру Митровићу и Драгољубу Петровићу. Сличан крај, по досад прикупљеним доказима, доживела су још 64 борца Војске Републике Српске, заробљени пред крај рата на Озрену."Први командант муџахедина у БиХ био је Махмуд абу Абдул Азиз ал-Минтесиба, познатији као Барбарос или Риђобради. Он је из БиХ отишао 1993. године. После њега, одредом "Ел муџахедин" командовао је Абделкадир Мокхтари, звани Абу Ма’али. Он је, на инсистирање америчке администрације, из БиХ отишао 1999. године. Занимљиво је да Американци нису тражили да власти у Сарајеву ухапсе овог човека, познатог и као Млади Осама, већ су захтевали да он оде у неку трећу земљу. Из БиХ је, са њеним пасошем, несметано отишао и Ибрахим Јунуз ал-Хајари, који је касније постао шеф Ал каидине ћелије у Ријаду, где је и погинуо у обрачуну са саудијском полицијом, наглашаваан Радуљ.

Из БиХ су отишли и Абу Сулејман ал-Меки, Мехрез Амдоуни, Ејмен Абдурахман, Ахмед Зуахаид Хандала, познат и по терористичком нападу аутомобилом бомбом на хрватски део Мостара,изведеном 1997. године, затим Карај Калеи бин Али, Абу Хазма, Муахамед Саид Масрури, познатији као Абу Мина, Омар Хилал,чије је ратно име било Абдела... С обзиром на то да су муџахедини долазили у БиХ преко западноевропских земаља, и да је за све то знала Америка, сасвим је јасно да ће евентуалне потернице за њима бити пуко бацање прашине у очи овдашњој јавности. Такође, суђење муџахединима за ратне злочине над Србима и Хрватима пореметило би одавно створену слику о добрим и лошим момцима у БиХ. Осим тога, оно би могло бити врло неугодно за многе земље, како западне тако и азијске. Отварање овог процеса било би изузетно ’шкакљиво’ и за Словенију, а поготово за Хрватску, јер су у Загребу и Сплиту били центри за прихват муџахедина и њихово пребацивање у БиХ. Посебно поглавље је чињеница да су многи муџахедини у БиХ добијали исправе на неколико различитих имена, тако да је изузетно тешко докучити њихов прави идентитет", закључио је Слободан Радуљ.

--------------------------------------------------------------------------

Без доказа против Мекензија

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА, 15. октобра – Министарство одбране Канаде саопштило је да нема доказа да је генерал Луис Мекензи, први командант Унпрофора у БиХ, учествовао у силовању Бошњакиња, заточених на подручју Сарајева које је у рату контролисала Војска Републике Српске.

Изјаву портпарола канадског министарства одбране Етјена Аларда – да нема доказа који би поткрепили оптужбе на рачун генерала Мекензија – јуче су пренели електронски и штампани медији у БиХ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.