КО ТО БУШИ ВОЈСКУ

Има једно брдо у Београду, зове се Стражевица, и вероватно је највише гађано место током агресије НАТО на Југославију 1999. године. Наиме, у специјалном војном објекту војног комплекса Кнежевац, иначе смештеном унутар брда, налази се командни центар од стратешке важности за Србију изграђен још у време велике Југославије. Подземни објекат пројектован је да издржи погодак атомске бомбе од 20 килотона. Све је ту дубоко у утроби брда, заштићено наслагама гранита од неколико стотина метара, ту су и челична врата од десетак тона, биолошки, хемијски и радиолошки филтери, просторије за рад и одмор, агрегати, складишта материјала и хране...

На врху брда су радарске антене које је НАТО авијација даноноћно гађала, а припадници ПВО стално поправљали и изнова постављали. Неколико њих је и погинуло на том задатку о чему сведочи и споменик на врху брда. Иначе, подземни војни објекат је коштао много, али је и пружао много. Захваљујући војницима, подофицирима и официрима који су даноноћно дежурали поред терминала, радарских екрана, рачунара, планшета и система везе, свих 78 дана бомбардовања Југославије 1999. имали смо радарску слику шта се све догађа око и у ваздушном простору наше земље. Из тог подземног објекта долазили су подаци на основу којих је становницима Београда даван сигнал ваздушне опасности и престанка те опасности. НАТО авијација је на тај објекат бацала бомбе и ракете различите снаге, од 250 до 3000 килограма. Објекат је све издржао, иако су од детонација биле оштећене оближње стамбене зграде, па и манастир у непосредној близини.

Но, оно што није успело НАТО авијацији у рату изгледа да ће успети једној италијанској компанији у миру. Подземном војном објекту од националног стратешког значаја прети рушење због експлозија и детонација у оближњем каменолому предузећа ЕМС "Кијево", које је купила италијанска фирма "Адиђе Битуми". Још једна потврда да Срби највише губе у време мира.

Дакле, како је могуће да италијанска фирма наставља са радом који озбиљно угрожава војни објекат од стратешке важности за Србију? Истина, прича почиње још од некадашње Југославије, када је предузећу ЕМС "Кијево" из Београда одобрена експлоатација камена у складу са "Рударским пројектом" из 1974. године, да би Решењем из 1987. била дефинисана и граница извођења рударских радова на локацији Стражевица.

Године су пролазиле и каменолом се ширио, па је начелник Инспектората одбране вицеадмирал Јован Грбавац 28. марта 2006. упутио Управи за инфраструктуру Министарства одбране Србије и Црне Горе акт у којем тражи да се детаљно сагледа утицај експлоатације камена у каменолому "Кијево" на безбедност војног подземног објекта. Управа за инфраструктуру, у вези са захтевима обрађивача планске документације ЈУП "Урбанистички завод Београд" 20. априла 2006. поставља допунске услове и захтеве за прилагођавање урбанистичког плана за подручје манастирског комплекса Раковица, у општини Раковица, потребама одбране земље. Дати су топографски подаци, наведене зоне забрањене градње и зоне контролисане градње, где је пре изградње било каквих објеката обавезна сагласност Министарства одбране. Управа за инфраструктуру упутила је затим захтев Министарству рударства и енергетике за хитно поништавање Решења о одобрењу експлоатације кречњака и обуставу рада каменолома у дефинисаној заштитној зони комплекса. Истовремено је преко надлежних органа Министарства одбране покренут и поступак за заштиту интереса одбране земље.

Министарство рударства и енергетике, Рударска инспекција, решењем број 310-07-368 од 7. 6. 2006. налаже предузећу ЕМС "Кијево" из Београда да организује отклањање констатованих недостатака и техничких пропуста и забрањује извођење рударских радова изван граница дефинисаних решењем од 1. 4. 1987. Саставни део тог решењa био је и записник о инспекцијском прегледу. У њему је констатовано да је насипана јаловина формирала насип према војном објекту, да је то близу вентилационих шахтова, те да су минирања била мањег обима са по максимално шест бушотина и 120 кг балканита и да се тим радовима није изашло из граница одобреног експлоатационог поља по решењу из 5. 12. 1973.

Но, јединица за одржавање подземног војног објекта је Оперативном центру 11. 7. .2006. као и 17. 7. 2006. јавила да су радови у каменолому "Кијево" настављени и поред забране Министарства рударства и енергетике. Јаке детонације осетиле су се у близини главне сале и у агрегат просторији подземног објекта. Дошло је до напрслина, цурења воде из зидова и других оштећења. Прва констатована штета износи најмање 10 милиона динара. Комисија која је изашла на терен утврдила је и да су радови на ископу каменолома сувише близу војног објекта и да каменолом "Кијево" угрожава подземни војни објекат. Војска је још једном, актом од 19. 7.2006. упозорила на проблем Министарство рударства и енергетике.

У међувремену италијанска фирма "Адиђе Битуми" купила је каменолом. Бушење се наставља...