Панчевачка кафилерија у Сомбору

Панчево – Августа прошле године одржана је најчуднија седница једног градског већа. Место расправе било је на панчевачком „сточном гробљу“, а нелагодност већника повећавао је несносни смрад који се ширио из рака са лешевима животиња. Градоначелница Весна Мартиновић намерно је овамо довела сараднике, не би ли их натерала да се брже сложе о томе како решити проблем. Простор за одлагање угинулих животиња и остатака из кланица одређен је пре скоро девет деценија. У међувремену, око „сточног гробља” никло је насеље, па се оно нашло на педесетак метара од првих кућа и, чак, у непосредној близини једног ресторана. Протести грађана насеља Миса већ деценијама притискају градске власти, али проблем никако да се реши.

У међувремену донети су прописи по којима је укоп животињских остатака забрањен, па је нова директорка панчевачке „Хигијене“ крајем новембра прошле године са „Протеинком“ из Сомбора склопила уговор о преузимању ове врсте продуката. Месец дана касније, прву количину „лешева прве категорије“ од 2.870 килограма, како је записано у отпремници, преузели су Сомборци, а Панчевци се обавезали да ће надаље за сваки килограм оваквог отпада плаћати 14 динара.

После поменутог састанка већника на „сточном гробљу” градоначелница је потписала закључак о налажењу локације и хитној изради пројекта постројења за „нешкодљиво уклањање анималног отпада”. Тако је све кренуло наново, јер је још 2003. Дирекција за уређење града одредила да место постројења за спаљивање буде крај нове депоније на путу Панчево–Долово, а 2004. је тим који је именовала тадашња општинска влада одлучио да се постројење гради. Године 2006. чак је било и издвојено 11 милиона динара за набавку пећи за кремацију, а онда се испоставило да нова општинска администрација (статус града још није био добијен) не стоји иза оваквог решења. Иако је, како за „Политику“ каже Владимир Зец, руководилац „Санитације“ у панчевачком ЈКП-у „Хигијена“, тражено решење о локацији, надлежни су ћутали. Додуше, каже наш саговорник, Општински секретаријат за заштиту животне средине тражио је мишљење одговарајућег покрајинског надлештва, али је отуд одговорено да локација крај нове депоније није могућа јер је то пољопривредно земљиште. Испоставиће се да општинска администрација није то земљиште, иако је изградња депоније давно била почела, превела из пољопривредног у грађевинско. Тако је све, по ко зна који пут, кренуло из почетка.

Необјашњиви отпор према решавању овог проблема града, каже Владимир Зец, ишао је толико далеко да није добијено чак ни одобрење за изградњу хладњаче малих димензија на локацији „Санитације“, већ је објекат подигнут 2009. нелегално. Нова директорка је лане, ипак, издејствовала легализацију мале зграде са хладњачом. „Као да проблем није градски него једне службе“, каже наш саговорник.

Зец истиче да се зна да „Санитација“ у Панчеву прикупи годишње око 100 тона угинулих лешева животиња и животињских конфиската, али не и колико је и где се одлажу остаци из кланица и фирми које имају потребу за одлагањем оваквог отпада, а има их 14. Према званичним подацима, они, заједно, имају годишње око 900 тона отпада животињског порекла, али постоји сумња да га је бар три пута више. Неки крију податке, јер не желе да плате одвожење конфиската, а постоји озбиљна сумња да се они одлажу на сеоске депоније.

Читав мали скандал избио је, на пример, због извештаја начелнице Санитарне инспекције за јужни Банат, која је у извештају за 2008. написала да је са територије Панчева у „Протеинку“ Сомбор отпремљено 273.000 килограма конфиската животињског порекла, да је „у јаму гробницу“ бачено скоро 445.000 килограма, а на градску депонију (?) 118.700 килограма. У вези с тим постављено је одборничко питање, да би се утврдило, на основу траженог извештаја из Сомбора, да је те године тамо стигло из Панчева само 6,5 тона анималног отпада, и то из две кланице. Инспекторка која је писала извештај накнадно је објаснила да под „јамом гробницом“ подразумева панчевачко „сточно гробље“. Зец, који је и тада био руководилац, тврди да од 1999. године кланице не одлажу тамо отпад, јер их то кошта, а да ни на градску депонију нису могле такав отпад да унесу. Остала је сумња да су велике количине анималног отпада „смештене” на сеоске депоније, али сумње никада нису потврђене.

– Када се израчуна колико ће град платити за одвожење анималног отпада у Сомбор, а колико то, под условом да то раде легално, кошта кланице и остале, спалионица, коју никако да изградимо, могла је бити исплаћена за три и по године. Ко и зашто то спречава, нити је јасно, нити до данас јаким разлозима објашњено – каже Владимир Зец.

Миодраг Шашић