Не враћа се Панонско море

Зрењанин – Подземне воде у Банату последњих месеци оштетиле су па чак и порушиле бројне кућа и преплавиле плодне оранице. Никола Бунчић, руководилац Службе за мелиорацију у Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине“ чије је седиште у Новом Саду, каже да се вишак воде на њивама и у подрумима појавио због прекомерних киша у прошлој години.

– Било их је два пута више од вишегодишњег просека. Као што се види из најновијег примера, на нашем подручју могу да се појаве кишни периоди, али они не треба да нас забрињавају. На нашем поднебљу у 100 година имамо највише сушних – 51, кишних – 32, а најмање уравнотежених – 17 – каже Бунчић.

Према његовим речима, не треба да брину последице екстремних стања али за њих морамо да се припремамо.

– Ни у једном селу нема канализације, ни кишне, ни фекалне. Због тога се воде споро одводе из насеља и након дужих киша ниво подземних вода угрожава куће. Проблем су и пољопривредне парцеле јер се адекватно не обрађују. Нема дубоког орања, нема бразда према каналима за одливање па је лоше одводњавање и нема цеђења овлажених поља. На њивама се стварају такозвани непропусни ђонови од тешке механизације. Обрада земље мора да се прилагоди климатским променама – набраја Бунчић.

Посебна прича, према његовим речима, јесте то да у последњих 20 година, због хроничне беспарице, није било улагања у водопривреду.

– У ту сврху нам недостаје 30 милиона евра. „Воде Војводине” брину о 22.000 километара канала и 155 црпних станица. Одводњавање је скупо. Пумпе троше струју или нафту и раде буквално 24 сата. Није неко препуцавање, али изгледа неком нису јасне временске промене. Закон о водама у вези с одбраном од поплава па и од подземних вода обавезује и локалне самоуправе – каже Бунчић.

Самуел Колар, директор Водопривредног друштвеног предузећа „Средњи Банат“ у Зрењанину, такође, у прекомерним кишама током прошле године види главни разлог садашње угрожености насеља и њива.  

– Кише нису престајале три последња месеца у 2009. Некакав годишњи просек је да падне од 550 до 600 литара на квадратни метар, а у 2009, у последња три месеца, износио је од 750 до 800 литара, а прошле године око 1000 литара по квадрату. Да ствар буде гора, кише нису биле равномерно распоређене ни у средњем Банату. Тако је највише кише пало у Елемиру, Меленцима, Торди и у горњем делу у Новој Црњи, Војводи Степи и Руском Селу које припада Кикинди. По њивама имамо још необраног кукуруза, јер механизација не може да уђе од влаге – констатује Колар и додаје да због засићености земљишта воде нису понирале, а процес отицања је спор.

Потврђујући изјаве Николе Бунчића по којима су већи проблеми у насељеним местима него на њивама због неодвођења воде и разних препрека, Колар напомиње да мештани наших села не само да не копају нове канале него су занемарили постојеће и више су их уништавали него одржавали.

– Нема уопште појаве да грађани сами копају ашовима како би после киша што пре извели воду у постојећи систем канала. Обавеза јавних предузећа је да омогуће пријем воде у канале које одржавају, а локалне самоуправе морају да брину о исушивању места. Немате појма колико је канала запуштено зато да би површине испред кућа могле да се косе – упозорава Самуел Колар.

Он истиче да су у овој области прогнозе незахвалне, али да овогодишњи јануар најављује боље дане. У истом месецу прошле године пало је три пута више кише него ове.

– Отежавајућа околност је то што су прилично ниске температуре успоравале испаравање воде, а за повлачење подземних вода и тај је процес врло битан. У протеклом периоду а и данас црпне станице раде четири пута дуже него обично – каже Колар изражавајући наду да ће се подземне воде до почетка сетве углавном повући.

Ђуро Ђукић