Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вежбе и у тоалетима

Вежбе и у тоалетима

Велики број факултета са готово свих универзитета "кубури" са недостатком простора и средстава за рад. Предавања се одржавају од јутра до мрака, и суботом и недељом, а јавна је тајна и да студенти на неким факултетима вежбају у – тоалету.
На Београдском универзитету најугроженији су Биолошки и Географски факултет, у Нишу Факултет уметности и Природно-математички, док Универзитету у Новом Саду највише недостаје зграда Ректората. Међу београдским уметничким високошколским установама највише проблема имају Факултет примењених уметности и Факултет музичке уметности.

Помоћ ће, по свему судећи, за неке од њих доћи с неочекиване стране. Наиме, ослобађање зграда у којима је била администрација бивше савезне државе створило је могућност да се овај проблем делимично реши. Према подацима Републичке дирекције за имовину, ускоро би требало да почне селидба државне управе, па би неколико зграда у центру Београда могло да буде ослобођено.

Милан Томић, директор Дирекције за имовину, истакао је да су озбиљно схватили захтев Министарства просвете и спорта о разматрању услова за смештај најугроженијих факултета.

– Нису истините приче о могућем смештају факултета у бившу Палату федерације, јер је та зграда ипак намењена за државну управу. На ово место би могла да буду усељена министарства привреде и трговине, туризма и услуга, а можда и још једно, уколико буде било места – истиче директор Томић и додаје да на тај начин бити делимично ослобођена зграда у Немањиној улици 22, а са овог места ће бити исељено Министарство науке и заштите животне средине. Овај посао би, према речима Томића, требало да буде завршен у наредна два месеца.

"Тумбањем" министарстава требало би да буду ослобођене неке зграде по престоници, па би могло да се нађу места за смештај, између осталих, Биолошког и Географског факултета.

Биолошки факултет од оснивања није имао зграду, а, према речима професора др Мирка Цвијана, декана ове установе, студенти имају предавања у Ботаничкој башти у згради Института за ботанику, на Филолошком и Природно-математичком факултету, док су им лабораторије смештене на Физичком факултету.

– Кад се сабере сва квадратура коју користимо и тај простор је мали. Трчањем с једног на друго место студенти губе доста времена. Ја, као декан, имам предавања суботом, јер нисам добио бољи термин – објашњава наш саговорник.

У сличној ситуацији је све атрактивнији Географски факултет на којем студира 3.700 академаца. На овој установи предавања се заказују од 8 до 21 час, уведена је шестодневна радна недеља, а студенти се испитују чак и недељом. Настава се одржава на четири локације: у згради Филолошког, Физичког, Природно-математичког факултета и у Улици Војводе Шупљикца (зграда бившег факултета за туризам). Седиште ове високошколске установе је на Филолошком факултету где су и две учионице на трећем спрату које користе географи.

– Географски факултет је у последњих осам година добио две нове студијске групе, а у постојећима је повећан број студената. Нови стандарди прописују да морамо имати најмање четири метра квадратна по студенту, а на нашем факултету студентима је "на располагању" мање од метра квадратног – истакао је професор др Мирољуб Милинчић, продекан на овој установи.

Факултети примењених уметности и музичке уметности годинама се довијају да организују наставу што боље. Студенти Факултета примењених уметности трче на предавања с једног краја града на други, а, како су нам рекли на Универзитету уметности, опште је познато да музичари вежбају у тоалетима. Факултет музичке уметности и даље ради у згради која му је додељена 1937. године, приликом оснивања. Тада се на овој установи школовало десет студената, а сада овде стиче знање између 500 и 600 младих уметника. Планирана градња зграде Факултета примењених уметности у Новом Београду решила би проблеме ове установе, али надлежни никако да своја обећања претворе у стварност.

Ни ситуација у унутрашњости није сјајна. На Нишком универзитету су нагласили да је убедљиво најугроженији Факултет уметности, а прате га Природно-математички, Филозофски и Факултет физичке културе којем недостају спортски терени.

Новосађанима тренутно највећи проблем представља смештај Ректората. Иако је градња ове зграде почела још осамдесетих година, овај посао још није приведен крају. На овом универзитету су нам објаснили да свих 13 факултета има основне услове за рад, али већина је, због пораста броја студента, тражила од Министарства додатне просторије. За сада им главобољу задаје смештај студената Педагошког факултета у Суботици.

Према речима професора др Зорана Поњавића, проректора за наставу на Крагујевачком универзитету, од високошколских установа у овом граду најугроженији су најатрактивнији факултети – Филолошко-уметнички и Медицински.

– Информације о потребама наших факултета још пристижу, али поменуте две установе одувек "кубуре" с простором. Филолошки факултет, основан 2002. године, нема ни метар свога простора и ради на осам локација у граду. Медицинари су смештени у простор добијен од Економског факултета – објашњава наш саговорник и додаје да је из Националног инвестиционог плана издвојен део новца неопходан за градњу Филолошко-уметничког факултета.

Било би идеално, истакао је др Поњавић, када би овај посао почео до краја године, али ко зна када ће бити завршен. То зависи искључиво од будућег улагања надлежних.

-----------------------------------------------------------

Још нема захтева са Космета

У Министарству просвете и спорта истичу да овај проблем мора бити решен, између осталог и зато што није фер да се само од приватних високошколских установа захтева да испуне строге критеријуме неопходне за акредитацију.

Слободан Вуксановић, министар просвете и спорта, каже да су до сада стигли захтеви београдских факултета и да се нада ће убрзо и Биолошки и Географски факултет добити кров над главом.

По његовим речима, још није стигао захтев за решавање проблема са простором на факултетима Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици.

– Очигледно да имају неке друге, важније, проблеме, али покушаћемо да испунимо и њихове захтеве, уколико их буде – нагласио је Вуксановић и додао да у решавање проблема факултета са Космета мора бити укључено неколико страна, између осталог и Унмик.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.