Бајке о Србима – милионерима „Гугла”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У „Гуглу” је супер радити, окружење је паметно, а радна атмосфера подстицајна. Плате су на нивоу осталих компанија у Силицијумској долини. И, наравно, сви запослени нису милионери...

Ово је коментар једног младог човека из Србије који ради у „Гуглплексу”, седишту данас мултинационалне компаније „Гугл”, која широм света данас има нешто преко 23.000 запослених и репутацију једног од највећих технолошких и бизнис феномена интернет ере. Наш саговорник је из разумљивих разлога желео да остане анониман, а повод за разговор с њим јесте оно што је пре око две недеље изјавио професор Електротехничког факултета у Београду др Вељко Милутиновић – да његови студенти, кад се запосле у „Гуглу”, већ после годину дана постају милионери.

Професор је још рекао да, поседовањем акција „Гугла”, после стажа од само две године, запослени тамо имају четири милиона, а после четири чак 16, што, наравно, звучи сасвим „бајковито”.

„Ти бројеви су сасвим нереални. Ја сам у ’Гуглу’ већ неколико година, али сам још далеко од првог милиона. Мој колега, такође из Србије, запослен је од 2005, има, наравно, више од мене, али ни близу свота о којима говори професор Милутиновић.”

Оно што је тачно јесте то да сви који се запошљавају у „Гуглу”, уз плату, добијају и такозване сток опције. То је могућност да по одређеној цени, повољнијој од оне берзанске, купе одређени број акција фирме, за шта треба да одброје своје паре.

„Гугл” је „јавно” предузеће, што у пракси значи да је акционарско друштво чијим акцијама се тргује на берзи. Њихова цена зависи од понуде и потражње, коју пак генерише стање „Гугл” бизниса. Тренутно, једна акција се котира на око 616 долара, прилично мање од историјског врха, када је вредела око 740 долара.

У „Гуглу”, који је главна капија за претраживање Интернета, и који зарађује тиме што уз резултате претраге објављује и огласе у складу са предметом претраге, има прилично милионера, и то су, поред оснивача, Ларија Пејџа и Сергеја Брина (који су милијардери), махом они који су се у фирми затекли када је 2004. изашла на берзу. У иницијалној понуди вредност акција одређена је на 85 долара, и сви они који су тада били довољно далековиди да у те акције уложе доста пара, обогатили су се, јер је већ 2007. њихова вредност скочила на преко 700 долара.

Према речима нашег саговорника, све „сток опције” не добијају се првог дана после потписивања уговора о запослењу, већ се то развуче на око четири године. Колико ће ко добити, зависи од места у менаџерској хијерархији.

Треба, међутим, имати у виду да су и „сток опције” и акције само богатство на папиру. Ако неко одлучи да их уновчи, мора да рачуна да ће 40 одсто вредности узети држава, као порез на капиталну добит. А на продају се није лако одлучити. Шта ако „Гугл” сутра смисли нешто револуционарно ново, што ће вредност акција дићи у небеса?

Запосленима је зато најважнија редовна месечна свота на платном чеку. Пошто је у Силицијумској долини стално надметање за „таленте” и њихово преотимање, „Гугл” је крајем прошле године све запослене обрадовао имејлом са информацијом да се свима плата повећава за 10 одсто, уз божићну честитку од по 1.000 долара.

Милан Мишић