Специјална болница затурена у планини

Нова Варош – Сабласно празно зврји ових дана големо здање од 17.000 квадрата са више од 300 кревета Специјалне болнице „Златар“ на истоименој планини. Ни трага од гостију у Рехабилитационом центру кроз који је за 33 године постојања прошло више од 100.000 оних који су овде, о свом или трошку фонда здравства, тражили опоравка и одмора. Ништа ту сада не ради – само један рецепционар и мајстор за котлове, да систем не смрзне, надгледају објекат. Већина осталих запослених (укупно их је сада 83, од којих је остао само један лекар и 20 сестара и терапеута) већ неколико дана штрајкују пред нововарошком Скупштином општине.

– Протест смо организовали тражећи да се реши питање „Златара“, да установа уместо ка суноврату крене ка опоравку. Тражимо и да нам се исплате заостале зараде: у последња четири месеца примили смо само шест хиљада динара, за 2009. годину дугује нам се шест и по плата, стаж нам је 16 месеци неповезан. Желимо и да знамо истину о судбини „Златара“ који су маћехински однос државе и лоше руковођење гурнули у пропаст – изјавио је поводом штрајка Драган Грбовић, председник синдиката у Специјалној болници „Златар“.

Ова установа је сада, практично, ни на небу ни на земљи. Званично није затворена, али не ради, њен в. д. директора Ђоко Зечевић званично је у оставци, три пута је захтеве већ писао, а о томе се надлежни не оглашавају. Зечевићу, иначе, радници замерају што уредно прима плату од 120.000 динара месечно док су они радили без динара. В. д. директора о томе каже да се тако договорио кад је јануара прошле године ступио на ову незахвалну дужност, али да од децембра тај новац не прима.

– Држава је дигла руке од „Златара“ и зато се ово догађа. Суноврат установе почео је првом неуспелом приватизацијом пре неколико година, а потом државном одлуком о укидању кардиологије, окоснице рада ове специјалне болнице – почиње своју причу Ђоко Зечевић, пензионер који је у радном веку био директор Техничке школе у Новој Вароши и овдашње радне јединице београдског „Прогреса“.

 Вели да је на место в. д. директора „Златара“ дошао пре 13 месеци не знајући колике ће губитке затећи. Сачекао га је огроман минус од преко 100 милиона динара.

– Пристао сам да руководим, и то на убеђивања помоћнице министра здравља Невене Карановић, која ми је обећавала да ће министарство помоћи, и молбу председника нововарошке општине Славише Пурића. Брзо сам по доласку установио силне губитке и дуговања, а одмах ми је, на састанку у Министарству здравља са министром Милосављевићем и његовом помоћницом, саопштено да је кардиологија укинута на Златару. Одлучили су то иако је ова установа на томе заснивала рад и имала стручњаке и савремену опрему. Размишљао сам тада да од руковођења одустанем, али су ми обећали да ће код нас развијати лечење реуматолошких и обољења локомоторног система, на основу чега је Влада уредбом, априла прошле године, определила да ће РЗЗО финансирати 60 постеља дневно ових индикација. Понадали смо се, примили физијатра из Београда, али први пацијент о том трошку стигао нам је 9. јуна, а последњи 8. новембра, укупно њих 59, и то је било све – казује Зечевић.

 Преко лета, наставља он, забележено је 21.000 комерцијалних ноћења, али је и то било недовољно за „минималац“ исплаћиван запосленима, трошкове већ дотрајалог објекта и санирање дугова. На јесен су му у министарству обећали да ће слати 2,5 милиона динара месечно за минималне плате радника, али нису. Наступила је грејна сезона, енергенте је ваљало набављати, а најпре је НИС блокирао рачун „Златара“ због дугова од 2,5 милиона, а касније, чим су из блокаде изашли, и ЕПС за целих 28 милиона динара.

– Позајмљивали смо, петљали, није вредело. Помогао нам је, током јануара, Фонд ПИО доводећи овде 100 пензионера и плативши авансно, али и то је била само кап у мору трошкова. Објекат стар 33 године оронуо је, пуца инсталација па смо морали да купимо нов котао, кад су ови пензионери боравили прозоре кроз које је дувало затискивали су пешкирима и ћебадима – описује стање в. д. директора, додајући да је крајем јануара званично затражио разрешење од Министарства здравља, што је учинио и председник Управног одбора ове установе Миливоје Ћировић, али до данас нису разрешени. За све ово време укупни дугови „Златара“ догурали су на 140 милиона динара, при чему је од тога (69 милиона) највећи део за плате и доприносе запосленима.

Бранко Пејовић