Немци купују симбол Волстрита

Њујоршка берза, симбол капитализма у САД, скоро је извесно одлази у руке Немаца. Додуше, договор о спајању Њујоршке и Франкфуртске берзе још није у потпуности постигнут, али преговори увелико трају и међународни финансијски експерти процењују да ће детаљи о томе како ће функционисати највећа берза на свету бити саопштени до краја овог месеца.

Спајањем Њујоршке берзе (амерички „NYSE Euronekst” који је трансатлантски оператер седам берза акција, оне у Њујорку али и европских у Амстердаму, Бриселу и Лисабону, окупљених око берзе у Паризу) и Франкфуртске берзе (немачка „Дојче берза” – оператер највеће европске берзе) настаће финансијски див тежак око 24,8 милијарди долара, који ће управљати тржиштем акција мамутских размера.

Премда се говори о фузији две берзе, већ је извесно да ће Немци водити главну реч будући да је однос ових берзе три према два у корист немачке берзе која је вредна око 15 милијарди долара, насупрот „NYSE Euronekst” („New York Stock Exchange Euronekst”) тешкој око девет милијарди.

Водећи финансијски листови преносе да се очекује ће седиште нове мамутске берзе бити у Европи, док ће на њено чело доћи Данкан Нидеројер, актуелни директор берзе у Њујорку. Његов колега из Франкфурта Рето Франциони остаће у Немачкој, али као председник управног одбора уједињене берзе.

Међутим, управо за Данкана Нидеројера финансијски експерти кажу да је главни кривац што симбол Волстрита склапа брак са Франкфуртом. Иако је при именовању за директора за берзе у Њујорку пре три године рекао да није човек „за велике послове”, управо је он заслужан за највероватнију реализацију ове огромне и вероватно последње трансакције Њујоршке берзе, бар у формату актуелне компаније „NYSE Euronekst”.

Премда је реч о поклапању интереса две компаније, у актуелним преговорима није занемарљиво ни оно што се зове „национални интереси”. Наиме, име будуће берзе поставља се као веома важно питање. Док званичници покушавају да у будућем називу избегну реч „Дојче” и акроним за њујоршку берзу NYSE, амерички сенатор Чак Шумер је саопштио да ће подржати овакав берзански брак само ако на почетку будуће компаније буде назив „Њујоршка берза” (New York Stock Exchange Euronekst).

Ипак, спајање два гиганта је мотивисано пре свега тиме да су берзе принуђене да снизе своје трошкове, будући да трговина Интернетом представља алтернативно, али поприлично нарастајуће, тржиште. Осим тога, и берзе на Далеком истоку постају све снажније и „гутају” једна другу. Пре само месец дана Сингапурска берза је понудила 8,5 милијарди долара за куповину главне аустралијске берзе АСX, што ће, уколико се реализује, створити пету по тржишној вредности берзу на свету.

Немци су имали и додатне мотиве. Најпре, већ дуже време Дојче берза не може да нађе довољно јаког партнера па је тако безуспешно покушавала уједињење са берзом у Лондону (ЛСЕ), потом са европском берзом „Euronekst” (која се ујединила са Њујорком), да би пропали и преговори са берзом у Варшави. Међутим, Немци ће сада највероватније успети, а уштеда коју ће постићи овим спајање износи, према првим проценама, око 300 милиона евра.

Финансијски аналитичари додају и да Франкфурт брину и предлози које се све чешће чују у Европи да се уведу знатно ригорознија правила против берзанских шпекуланата. Конкретно, на мети би било такозвано ултрабрзо трговање хартијама од вредности, што иначе представља чак 40 одсто промета Франкфуртске берзе.

Ова врста трговине обавља се електронским путем, а омогућава прављење такозваних берзанских мехурова од сапунице, односно да вредности одређених хартија од вредности досегну неслућено високе размере без обзира на то да ли су утемељене на њиховој „стварној” тржишној вредности.

Будући да се чак у Немачкој помиње евентуално увођења закона који би забрањивао овакво аутоматизовано и ултрабрзо трговање, Франкфурт жуди за спајање са Њујорком јер би овакви национални прописи имали ограниченог утицаја на новог глобалног берзанског гиганта.

И Американци добијају овим послом будући да би заједничка берза преузела чак трећину европског тржишта акција, а успела би да знатно више заради на све уноснијим пословима са такозваним финансијским дериватима.

Ипак, многи у САД још не могу да замисле да ће се чувена Њујоршка берза, настала 1792. године испод једног дрвета на Волстриту, стопити у један гигантски конгломерат под другим именом. Због тога и не чуди грчевита борба америчких званичника да будућа фирма задржи у свом називу „Њујоршка берза”.

Н. Радичевић