Одлука о Шешељу после мартовске расправе

Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке, као и тужилац у поступку пред Хашким трибуналом, изнеће на расправама заказаним за 7, 8. и 9. март аргументе на основу којих судско веће треба да утврди да ли је тужилаштво успело да докаже кривицу лидера радикала. Веће којем председава француски судија Жан Клод Антоанети повући ће се после тога на неколико седмица, а затим ће објавити одлуку која, по правилу трибунала „98 бис” може да значи слободу за Шешеља или наставак процеса.

Уколико после те расправе не буде ослобођен по свим тачкама оптужнице, што би по њему била једина могућа одлука, Шешељ ће изводити доказе одбране, али под условом да му трибунал плати трошкове. Ако му трибунал не буде платио ове трошкове, Шешељ неће доказивати своју невиност, већ ће изнети завршну реч коју ће, како је најавио, у потпуности посветити „нерегуларностима суђења због ускраћивања права на одбрану”.

„Очекујем ослобађајућу пресуду и Шешељев повратак у земљу, јер тужилаштво није успело да докаже његову кривицу. Војислав Шешељ је 26. фебруара 2003. године, у првом обраћању суду, рекао да су све оптужбе лажне и да ће се тужилаштво служити лажним сведоцима. Он је декласирао читаву концепцију тужилаштва у предмету у коме се од почетка поступка променило чак 11 тужилаца”, каже за „Политику” Зоран Красић, шеф правног тима за одбрану Војислава Шешеља.

Шешељу се у Хагу суди за злочине против човечности и повреде ратног права и обичаја у Хрватској, Војводини и Босни и Херцеговини, од 1991. до 1993. године. Он је у јануару 2009. године додатно оптужен за непоштовање трибунала због обелодањивања имена и других личних детаља три заштићена сведока, због чега је осуђен на 15 месеци затвора. Шешељ је 4. фебруара 2010. године и други пут оптужен због објављивања података о једанаест заштићених сведока у својој књизи.

Судски процес, по много чему антологијски, почео је у новембру 2007. године, четири и по године године после Шешељевог добровољног доласка у трибунал. Према речима Зорана Красића, тужилаштво је истрошило 120 часова предвиђених за извођење својих доказа, па је додатних 15 сведока саслушано у поступку извођења доказа суда, иако су заправо били сведоци тужилаштва.

Саслушано је укупно 80 сведока тужилаштва, међу којима је 11 вештака. Суђење су, када је реч о сведоцима, обележила и два преседана. Један сведок одбио је да сведочи под заштитом, тражећи да говори под својим именом и презименом, после чега је суд одустао од његовог саслушања. Други преседан било је саслушање тужиоца, који је, под претњом привођења, пред судом морао да се као сведок изјасни о околностима саслушања неког другог сведока.

Шешељ је у притвору већ осам година, што је по оцени његовог правног тима, светски рекорд и једини је притвореник трибунала коме се не плаћају трошкови одбране. Једино он, међу свим осталим притвореницима, није ниједном пуштен на привремену слободу, чак ни када му је умрла мајка.

У завршници извођења доказа тужилаштва, Шешељ је поднео захтев председнику суда Патрику Робинсону да покрене поступак за непоштовање суда против бившег управника Притворске јединице УН Тимотија Мекфадена.

Шешељ се позива на депешу упућену Стејт департменту из америчке амбасаде у Хагу, објављену недавно на сајту „Викиликс”, оцењујући да то потврђује да се америчка влада мешала у рад трибунала.

Према Шешељу, Мекфаден је достављао податке америчким државним органима о здравственом стању Слободана Милошевића, његовим свакодневним контактима са супругом Мирјаном Марковић и односу са његовим правним саветницима и пријатељима суда. Захваљујући тим документима, сматра Шешељ, трибунал би се до пролећа могао „срушити као кула од карата”.

Шешељ је указао да би председник трибунала требало да буде свестан да је трибунал суд Уједињених нација, а не САД, јер ће у супротном бити јасно да је трибунал под истом јурисдикцијом као и логор Гвантанамо.

Шешељ је на последњој расправи говорио и о томе да нема пара да плати докторе по свом избору, а председавајући судија Антоанети му је предложио да позове лекаре или зубаре „без граница”, на шта је Шешељ одговорио да није социјални случај већ пацијент УН.

И поред негативних резултата анализе крви, односно теста на 2.000 супстанци које би могле да изазову тровање, Шешељ је остао при тврдњама да је до пре годину дана био трован. Он тврди да то не може да докаже, али да зна ко га је тровао и по чијем налогу. На једној од последњих расправа, Шешељ је саопштио да му је спржен центар за љубав, али да га у животу одржава центар за мржњу.

Доротеа Чарнић