Депонована хуманост

Градска управа Суботице последњих дана интезивно припрема традиционални Бал градоначелника који би требало да буде одржан прве суботе у марту. Од када је пре деценију и по уведен, његово постојање пратиле су многе дилеме, од тога да ли је питање престижа учествовати на њему до тога да ниједан градоначелник као домаћин бала до сада није успео да окупи људе из света уметности, културе и високог школства. А, пре свега, ту је било и питање да ли нам је у временима која смо преживљавали потребна градска манифестација која обично привуче градоначелнику људе блиског политичког опредељења, приватнички и менаџерски слој, директоре фирми, дакле, по правилу, оне за које се претпоставља да немају материјалних брига. Осим тога, јавна је тајна да директори друштвених и јавних предузећа учешће плаћају новцем са рачуна фирме. Раскош бала и његових деликатесних јеловника ваљда су замишљени као подстицај да се покаже саосећање према угроженима. Тако је и у свету. Од почетка, половина прихода од улазница за бал, које су по правилу биле у противвредности 100 немачких марака, а касније 100 евра, била је намењена за хуманитарне сврхе, и то је строго поштовано па се већ првог радног понедељка након бала знало коме и колико ће бити уплаћено на рачун.

Тако је било све до прошлогодишњег хуманитарног бала градоначелника од којег ни годину дана након одржавања новац никоме није додељен. Наводно, 1.124.000 динара још је на рачуну градске управе, и како је недавно у локалним медијима рекао градоначелник Саша Вучинић, ускоро ће се знати коме ће тај новац бити намењен, као и онај од овогодишњег, предстојећег бала.

Градоначелник Вучинић задржавање новца на рачуну града правда потребом да прати да ли ће Републички фонд за здравствено и инвалидско осигурање да изгради рампу за инвалиде на улазним степеницама у свој објекат. Није га, међутим, збунила чињеница да је рампа, и то привремена, постављена тек у новембру и то након писања медија којима су се инвалиди пожалили. Стална, аутоматска рампа постављена је пре четири дана, након што је окончана вишемесечна процедура јавне набавке о трошку фонда, те је сада потпуно очигледно да није било потребе „депоновати” хуманост на годину дана, и на тај начин деградирати полазну племениту идеју бала. На овај начин „потрошена” је добра воља и учесника бала који, вероватно, нису могли да очекују да ће њихов новац чамити на рачуну годину дана.

Хиљаду Суботичана прошле године је остало без посла, Народна кухиња кубури да обезбеди новац за своје кориснике, просечна зарада нижа је од просека у Србији. И поред тога, изгледа да градске власти нису сматрале да је ико у граду, на пример,  социјална, хуманитарна или ученичка организација, у таквом социјалном стању да би му више од милион динара добродошло.

То је сасвим довољно да се закључи како је изневерена је хуманитарна сврха бала, а да се локалним функционерима припише  неосетљивост на социјалне проблеме грађана.