Погледа упртих ка бањи

ПРИБОЈ – Некад најбогатији, сада најсиромашнији. Поклекао је у минулим тешким временима ФАП – и још се није придигао, чека новог власника – па је прохујало време прибојског благостања, на колена је пао цео град, пупчаном врпцом за ФАП везан. Постао је варош незапослених, безидејности и беспарице.
Сада се Прибој налази у групи 13 неразвијених (девастираних) српских општина, и по просеку плата, броју незапослених и по другим параметрима. Тренутно, овде је више оних без посла него радно ангажованих. Незапослених је, по речима председника прибојске општине Миленка Милићевића, око 7.000, оних који раде 6.000, а пензионера такође 6.000. Шта су деведесете урадиле овом граду најбоље илуструју цифре из пописа да је 1991. године у целој општини било 36.000 становника, а 2001. за целих 18 одсто мање, односно 30.300. То је податак, додаје председник, који не треба ничим доказивати да Прибој као средина постаје неинтересантан за живот.

Све је овде било нераскидиво везано са ситуацијом у којој се налазио ФАП. у срећнија времена та фабрика производила је 7.000 возила годишње и имала безмало толико радника, а Прибојци највише путничких аутомобила (после Марибора) у СФРЈ у односу на број становника. Сада ФАП прави 20 пута мање возила и има око 1.500 запослених, а прибојским улицама углавном пролазе давно купљени "кршеви". Ни остале фирме нису у бољој ситуацији. "Епоксид" већ две године не ради (сада се Аустралијанци интересују за приватизацију тог предузећа) а "Полиестер" је нешто стабилнији, међутим од некадашњих око 1.000 запослених сада их има 350. Предузетничка иницијатива у граду је последњих година слаба, транзиција споро доноси бољитак.

Сви овде знају да се од ФАП-а више лагодно живети неће, чак и ако приватизацијом знатно подигне производњу. Зато су мисли на друге стране усмерене. Нова шанса зове се – Прибојска бања, на свега четири километра од Прибоја и има лековиту воду, температуре око 37 степени. Још од краја 19. века убраја се у врхунске термалне изворе. Вода помаже и код обољења костију, реуматизма, нервних обољења, за пробаву, жуч, мокраћне путеве. Ту је и манастир Бања, са врло лепим иконама и драгоценостима, подигнут у доба Немањића. Користи се Прибојска бања, али не у складу са могућностима.

– Бања је увек помињана као велики потенцијал, али никад није довољно коришћена. Ту од расположивих капацитета има само један стационар, са 100 некомфорних лежаја и неорганизован вид приватног смештаја. Ту је одавно започет један рехабилитациони центар, који је временом постао она шупља, незавршена инвестиција. Пре двадесет и више година су урађени темељи и то тако стоји. Улазимо сада у послове развоја бање и већ су први кораци направљени – прича о намерама Миленко Милићевић.

Будући да је земљиште на месту тог одавно незавршеног центра некада припадало манастиру, односно СПЦ, били су потребни договори општине са представницима Милешевске епархије зарад даљих намера. Они су пре неки дан, уз учешће председника Милићевића и владике милешевског Филарета, успешно завршени. Сада је општина тај простор неизграђеног рехабилитационог центра понудила на тендер и три понуђача су се јавила.

– На том месту градиће се хотел са око 300 лежаја и затвореним базеном. То је добра иницијална каписла за развој туризма. Општина је понудила будућем закупцу ово земљиште на 99 година, уговором ће бити орочено да, рецимо, у року од три године објекат мора почети да ради. Нама је у интересу да се крене са мртве тачке, да се овде запосли 100 или 200 људи из Прибоја, те да се ту пласирају овдашњи производи. Такође, уређујемо центар бање, а врло вредна ризница манастира Бања биће ускоро враћена у овај манастир – објашњава Милићевић.

Осим туризма, наде житеља Прибоја окренуте су и ка пољопривреди. на сеоским подручјима општине све више је оних који гаје малину, а размишља се и о развоју сточарства. Из пиротског краја општина набавља 110 расних оваца за десет прибојских домаћинстава, зарад поправљања расног квалитета стоке. Ево, каже председник, у околини Прибоја, у Саставцима, ради приватна млекара која има проблем што нема где да откупи довољно млека, људи не држе стоку. А са овог подручја је изузетна масна јединица млека и постоје шансе за пласман на тржиште Београда.

Још има планова и намера, са жељом да осиромашени град колико-толико оживи. и од државе се очекује да помогне, да више уложи у подручје посрнулог стандарда, а сасвим добрих међунационалних односа српског и бошњачког живља.