УСТАВ ПРОТИВ КАСТЕ

Упркос свим мањкавостима процедуре усвајања текста новог устава, као и недостацима самог текста устава, на референдум треба изаћи и гласати за потврђивање новог устава.
Грађани Србије треба да потврде нови устав руковођени сопственим интересима, у инат корумпираној политичкој елити Србије из оба табора.

Српски политичари, и на власти и у опозицији, и у парламенту и ван парламента, формирали су нову, неофеудалну касту отуђену од народа, чији припадници свој утицај и материјално богатство црпу из самог припадништва касти. Овог пута им се омакло, невероватним сплетом околности, које се неће у догледно време опет скупити, предложен је као устав један сасвим пристојан текст, који: 1) отвара могућност промене Милошевићевог система и 2) даје грађанину као појединцу моћно средство, општеприхваћена правила међународног права којима је новим уставом дата снага закона, да се путем независног судства одупре насртајима извршне власти на своју слободу и људско достојанство.

Дакле, грађани Србије не треба да обраћају пажњу на то шта им сервирају политичари, јер је по овом питању објективни интерес политичара дијаметрално супротан интересима грађана.

Наиме, ако циљ дефинишемо као унапред познату последицу вољног понашања, онда лако може да се види да је циљ једног и другог блока неуспех референдума и остајање Милошевићевог устава што дуже на снази.

То је и логично, јер Милошевићев систем значи у друштву тоталну супремацију политике, пре свега извршне власти. Припадници оба блока су показали да им такав Милошевићев систем сасвим добро конвенира. Сви припадници касте су учествовали у власти у различитим периодима пре и после велике победе народне воље 5. октобра 2000. године. При томе, заједничким снагама, што као власт, што као парламентарна, што као ванпарламентарна опозиција, пропустили су да промене систем – није било денационализације, није било лустрације, није било отварања тајних полицијских досијеа, чишћења тајних партијских и војних полиција, није било системске борбе против корупције, била је буразерска приватизација, било је стотину афера и аферица без судског епилога, клеветничких кампања, сумњивих богаћења припадника политичке елите, успостављања разних монопола, отворене пљачке, пореских утаја и корупције, неразјашњених убистава, сакривања хашких бегунаца итд.

Уместо да сложно укажу грађанима на прави ефекат усвајања новог устава – да се отвара реална могућност за промену Милошевићевог система, да се даје боља заштита људских права и грађанских слобода и веће гаранције независности судства, сви припадници прореферендумског блока воде кампању као предизборну, и то на начин који део грађана одвраћа од учешћа на референдуму. Тако, Милорад Вучелић, кад узвикује да је нови устав 90 одсто Милошевићевог, као искусан политичар врло добро зна да је ефекат такве пропаганде одвраћање од учешћа на референдуму великог броја либерално-демократски и проевропски оријентисаних грађана. Такође, кад Коштуница каже да ће нови устав сачувати Косово, зна да је ефекат одвраћање свих оних који верују да је то обична флоскула без икаквог упоришта у реалности. Динкић не може да не зна да ће његова изјава о неважности јавне дискусије одвратити од референдума још један велики број грађана којима је учешће у јавној расправи о темељу државе и те како важно. С обзиром на реалне интересе касте, можемо подозревати да су припадници прореферендумског табора зато Косово ставили у преамбулу устава – са надом да референдум неће успети и да ће онда одговорност за вероватни излазак Косова из састава Србије пасти на народ, а не на њих саме због њихове политике. Много бољи ефекат на положај Срба и Србије и косовских Албанаца и саме покрајине био би да су Тадић и Коштуница пре две године предложили да се Косово уреди као својевремено Босна и Херцеговина, као независна држава са два ентитета. Најзад, кад се Николић хвали да је у новом уставу захваљујући њему српски народ наведен као првенствени власник државе, а ћирилица као службено писмо, врло добро зна да тиме одвраћа од референдума бројне присталице дефинисања државе као чисто грађанске и присталице равноправне употребе латинице као службеног писма.

С друге стране, лидери антиреферендумског табора, пак, грађане позивају на бојкот, тобоже увређени због начина његовог доношења и због лоше садржине устава. У ствари, једино што им је значајно јесте да придобију што већи број разочараних грађана за своју политику у антиреферендумској кампањи коју користе као предизборну кампању, с циљем да од ДС и ДСС преотму што већи број гласова, приказујући у негативној оцрњујућој кампањи лидере ових странака као покварене и неспособне политичаре. Да заиста хоће да Србија постане слободно отворено друштво утемељено на принципима либералне демократије, припадници антиреферендумског блока не би позивали грађане на бојкот и тиме оставили грађане Србије заробљене још најмање десет година у замци Милошевићевог система и не би лагали грађане да је нови устав гори од Милошевићевог, да уводи супремацију унутрашњег права над међународним, да су људска права лошије заштићена, да нису дате гаранције независности судства итд.

Сада грађани треба, као 5. октобра 2000, да узму иницијативу у своје руке, искористе сплет околности који је довео до тога да каста погреши и понуди грађанима нови устав, и противно вољи политичке касте потврде нови устав, који ипак отвара могућност да сваки грађанин више утиче на своју судбину него што је то до сада било. А потом, у децембру на парламентарним изборима, да казне оне припаднике касте који су их највише лагали, а свој глас дају онима који су их мање лагали. То неће бити нимало лак избор.

Адвокат