Борба титана на Балкану

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Потпредседник Републике Српске и доктор политичких наука Емил Влајки тврди да је положај Хрвата у Босни и Херцеговини „неодређен” и истиче да је то „последица геостратегије”, будући да се „још се не зна шта ће бити са целим регионом, јер овде границе још нису дефинитивне”. У разговору за „Политику” др Влајки каже да „Америка форсира исламизацију Балкана, и то као идеолошки концепт” и додаје да он, лично, нема ништа против ислама као вере.

„Америка иде на стварање ’велике Албаније’ и исламског Балкана из два разлога: да се муслиманима одужи за сва зла која им је направили на Блиском и Средњем истоку и да онемогући уједињење Европе”, каже др Влајки.

 „С једне стране имамо стварање исламског блока који иде од Турске, преко Албаније, Косова, пола Македоније, Санџака и бошњачких делова БиХ. Овој идеологизацији ислама на Балкану супротставља се хришћанска коалиција, чије је уједињавање у читавој Европи у замаху, а противљење исламизацији је појачано. То потврђују и изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел и британског премијера Дејвида Камерона да је мултикултурализам пропао пројекат. Французи законима онемогућавају исламизацију француског простора. Очито је да се ствара један хришћански савез у Европи, који одговара тези Самуела Хантигтона да ће 21. век бити обележен борбом хришћанства и ислама. У том сукобу, БиХ ће бити главно поприште”, сматра наш саговорник.

Према његовим речима, „Хрвати у Хрватској, подупрти Римом, и са побољшаним односом са РС, противе се овом концепту и учествују у стварању фронта против исламизације”. Такође, побољшавају се односи и између Хрватске и Србије, односно Хрвата и Срба. Улазак Хрватске у ЕУ, додао је он, знатно ће допринети побољшању укупних прилика и у РС.

„Хрватску подржава Берлин, водећа финансијска сила у Европској унији. С друге стране, очито је да капитал арапско-исламског порекла много више улази у крајеве који су подложни исламизацији. Трећи блок супротстављања исламизацији чини Српска православна цркава која иде према екуменизму. Хришћанство се спаја на свим фронтовима – православље, католичанство и протестантизам. Мој утисак је да долази до стварања једне хришћанске Европе у идеолошком смислу. То ће имати и друге ефекте – економске, културне, политичке”, тврди Влајки.

Коментаришући чињеницу да ни после четири и по месеца није формирана власт на нивоу БиХ, потпредседник РС каже да је „то последица чињенице да нико истински није заинтересован за БиХ”.

„Бошњаци који су на власти размишљају о успостави неке врсте шеријата. Хрвати желе да буду део Хрватске, а Срби желе да се осамостале, а затим, вероватно, да се споје са Србијом”, каже Влајки и наглашава да „политичко руководство Бошњака сматра да ће им ’међународна заједница’ помоћи да остваре свој циљ – да се домогну целе БиХ”.

Он оцењује да о том питању у БиХ постоје „два супротна пола – с једне стране САД, које то подржавају, а са друге део Европе, предвођен Немачком и Француском, који се томе супротставља.

„То је борба између два титана, која се рефлектује и на БиХ. Америчка администрација преферира унитарну БиХ, а Немачка и њени европски савезници желе да ствари остану какве јесу и да се идеолошки концепт ислама не прошири на БиХ. Зато Меркелова подржава Иву Јосиповића и Хрвате у БиХ. Укратко, ми увек зависимо од других”, констатује Влајки.

На питање – шта је излаз из овакве позиције – др Емил Влајки каже да најпре „међународна заједница треба да престане да мешетари на овом простору”. „Она јавно или ’испод жита’ тера поједине стране да се супротстављају једне другима на политичком, верском, економском... плану. Мешетарење међународне заједнице је првобитни узрок свих зала који се догађају овде. Неће бити мира све док ова земља буде протекторат и док међународна заједница буде одређивала правила по којима се морамо понашати.”

Боро Марић

------------------------------------

Додик: Дејтон чува и РС и БиХ

Бањалука – Несређени односи у Федерацији БиХ кључни су разлог због којег још нису изабрани органи власти на нивоу Босне и Херцеговине, изјавио је јуче у Бањалуци на конференцији за новинаре председник Републике Српске Милорад Додик.

„У Федерацији БиХ још нису изабрани делегати за Дом народа Парламентарне скупштине БиХ и због тога се она не може конституисати, а самим тим се не може изабрати ни Савет министара. Овакво стање у Федерацији БиХ кочи целу БиХ”, казао је Додик.

Он је, осим тога, рекао да „Дејтонски споразум није само чувар РС, већ и Босне и Херцеговине” и додао да свако нарушавање овог међународног мировног уговора поткопава темеље БиХ.

Додик је казао да стање у БиХ, од рата наовамо, никад није било горе. „Степен поверења између три народа био је већи првих послератних година него што је сада. Враћање поверења и потпуно уважавање одредаба Дејтонског споразума једине су шансе за опстанак БиХ.”

Б. М.