Важно и учешће Албанаца и дијаспоре

Да би се избегле примедбе да је Србији стало до Косова и Метохије, али не и до косметских Албанаца, било би пожељно да власт у Београду учини све да их убеди да изађу на референдум 28. и 29. октобра и изјасне се о новом уставу Србије, каже за "Политику" Борка Црепуља-Миланков, швајцарски стручњак за питања демократије. Ова Српкиња са двојним држављанством, која је као експерт швајцарске владе (одељење IV "ПЕП" – политички експерти за мир Министарства иностраних послова Швајцарске) и швајцарски дипломата при мисијама ОЕБС-а – ОДИХР (Канцеларија за демократске институције и људска права) и УНХЦР-а, посматрала изборе на просторима бивше СФРЈ од 1996. до 2003. године, каже да би, зарад демократичности референдума, у тај процес требало укључити и што више грађана Србије из дијаспоре. Према њеним речима, цифра од око 100.000 бирача са Косова и Метохије, углавном Срба, коју је утврдила Републичка изборна комисија, иде наруку антисрпским албанским лобистима. Како каже, пошто не постоји ниједан ваљан бирачки списак грађана КиМ (било је много кретања становништва за последњих двадесетак година, а није било доброг пописа), Србија би на овом референдуму могла да користи списак бирача с правом гласа према попису из 1991. године. Тада је на КиМ било 1.956.196. људи, међу којима су доминирали Албанци – било их је 1.596.072, што је тада чинило око 82 одсто становништва покрајине и око 17 одсто становништва Србије (подаци са сајта Владе Србије).

Спорних 90 одсто

При том, ову последњу цифру, или неку новију процену, наши званичници би требало више да користе, уместо да говоре да је на Космету 90 одсто албанског становништва, указује Борка Црепуља-Миланков. Између осталог и због тога што би у свести светског јавног мњења требало да егзистира проценат оних који желе независност у односу на укупан број становника Србије, а не проценат суверениста у покрајини, који се паушално изједначава са бројем Албанаца на Космету. Наиме, питање је да ли сви Албанци желе независност, јер у томе су, према њеним речима, изричите само две албанске странке од укупно 49 на КиМ, а оне представљају пола милиона становника Космета. У односу на укупан број становника Србије, то је мање од 10 одсто.

Споран је и стварни број становника Космета. Наиме, ОЕБС је на основу српског пописа из 1991. године, података Кфора и невладине организације "Мајка Тереза" из 1999. године, извео закључак да је популација Косова за 1999. годину бројала 1.730.033 становника (951.516 са правом гласа, без дијаспоре).

Овај списак је коришћен на косовским изборима 2001. године (на којима је Борка Црепуља-Миланков била супервизор сервиса за изборе ОЕБС-а), али је дата могућност допуне и два-три дана уочи избора. Тада су грађани могли да се упишу, поред осталог, и са возачком дозволом СРЈ, личном картом СРЈ, пасошем СРЈ и СФРЈ, али и са плаћеним рачуном за струју, па и дозволом за пецање и лов, а нова имена су касније проверавана. Тако је нађено доста људи са више адреса, односно на више бирачких спискова, а рекордер је Албанац који је имао укупно 11 адреса у Албанији, Македонији, на Космету и у ужој Србији, каже Борка Црепуља-Миланков.

С обзиром на то да је у међувремену много више Срба отишло с Космета него што их се вратило, те да су се избегли Албанци углавном вратили одмах по доласку Кфора 1999. године, може се поставити питање зашто се и пре и после НАТО бомбардовања помиње иста цифра од око два милиона албанских становника Космета.

Због свега овога, дакле, Србији не би могло да се замери ако се користи бирачким списком са Космета који јој је доступан. Истовремено, према њеним речима, Унмик треба да покуша да оправда своје тврдње дате у Савету безбедности УН о слободи кретања на КиМ, а све у циљу тога да на референдумско гласање изађе што више држављана Србије, укључујући и јужну покрајину, јер за то још има времена. Зато би позив Ненада Поповића, потпредседника Координационог центра, свим грађанима Косова и Метохије албанске националности да се упишу у бирачке спискове, изађу на референдум и слободно саопште своју вољу требало да буде и понављан и поткрепљиван одговарајућом кампањом, без обзира на то што су шансе за учешће Албанаца у овом тренутку веома мале.

Нови устав, већа права

Треба јавно тражити од Косовске изборне комисије и привременог парламента, истиче Борка Црепуља-Миланков, да се и они укључе у референдумски процес. Требало би их подстаћи нарочито истицањем чланова 75, 79. и 80. новог устава, који прецизно гарантују сва људска права појединца и изједначавају их са Србима. Поменути чланови новог устава су такви да им нико не може ставити ниједну замерку. А Албанцима посебно треба рећи да им се овим члановима обезбеђују већа права као појединцу држављанину Србије, него што им се дају по косовском привременом уставу, који су им писали Енглези у склопу Унмика, а са којим већ имају четворогодишње искуство, истиче Борка Црепуља-Миланков.

Наводећи да 100.215 гласача има право изјашњавања на 256 биралишта на Космету, како је утврдила Републичка изборна комисија, члан РИК-а Миодраг Петровић истиче да је овај број гласача централна изборна комисија утврдила руководећи се списком бирача у покрајини на последњим, председничким изборима из 2004. године. Од избора у децембру 2000. године спискови на Космету састављају се, по образложењу РИК-а, у општинама у којима постоје технички услови да Србија организује гласање и у којима, пре свега, и гласачима и члановима бирачких одбора може да се гарантује безбедност. Унмик се огласио саопштењем да ће гарантовати заштиту грађана на местима за која су начелници косметских округа проценили да могу да буду гласалишта.

– У РИК-у не делимо грађане покрајина на Србе и Албанце, а будући да Албанци бојкотују изборе годинама уназад, на списку су они који желе да учествују. Сигурно је да међу 8.525 бирача у Приштини нису само Срби. Сви они који желе да буду уписани у списак коначног броја бирача то могу да учине путем судског решења, али до поноћи 25. октобра, односно најкасније 48 сати пре избора – каже Петровић.

У Цесиду се слажу са оценом да је прави број бирача на Космету годинама уназад било тешко одредити. И пре 2000. године, каже Марко Благојевић из Цесида, подаци о бирачима у покрајини никада нису били релевантни, јер су деведесетих година Албанци бојкотовали српске институције и многи од њих нису пријављивали ни мртве, ни новорођенчад.

"Тешко је утврдити колико је тачно Срба са Космета отишло у последњих неколико година и колико их се вратило, али је сигурно да држава Србија организује гласање у општинама у којима је српско становништво већинско. Јер, у њима може да обезбеди гласалишта, као и одговарајуће просторије и друге услове за гласање. Свакако нико не може да тражи да се гласалиште отвори тамо где становници до биралишта морају да пролазе кроз шуме или друга непрегледна и опасна подручја, а на којима не може да им се осигура безбедност", каже Благојевић.

--------------------------------------------------------------------------

Увек различите бројке

Марко Благојевић подсећа да су подаци о бирачима са Космета пре 2000. године били потпуно различити од избора до избора. Дешавало се чак да се овај број разликује и на истовремено одржаним председничким и парламентарним изборима у Србији 1992. године, када је број бирача покрајине на изборима за председника износио 890.000, а за посланике 700.000 (колико их је уписано и на наредним савезним изборима 1993. године). Интересантно је да на изборима 1997. године било 1.050.000 бирача са Космета.

Уколико би, рецимо, Албанци одлучили да се и у великом броју упишу у коначан списак до 25. октобра, Србија би била дужна да им пружи могућност да добију судска решења, каже Благојевић. Истина, он сматра да би то било тешко изводљиво јер судова, односно административних институција Србије у самој покрајини нема, а и сумња да ће се Албанци који су опредељени за бојкот Србије и избора одлучити за тако нешто.

--------------------------------------------------------------------------

Устав и на албанском

Борка Црепуља-Миланков напомиње да би требало текст новог устава превести на албански језик (као и на мађарски, ромски...) и тражити од Унмика да се дистрибуира на КиМ. Ако они то не желе, треба га упутити свим медијима на Космету – неко би га вероватно објавио, каже она.

Текст новог устава преведен је на енглески језик и може да се нађе на скупштинском веб-сајту на адреси: www.parlament.sr.gov.yu. Такође су завршени и преводи на албански и мађарски језик, као и на језике осталих мањина: бугарски, словачки, румунским и чешки, речено је "Политици"у Одељењу за односе са јавношћу Народне скупштине.

--------------------------------------------------------------------------

Занемарени бирачи у иностранству

"Савест ми каже да морам да изађем на референдум и подржим устав, али ми је неко ускратио ту могућност јер су неажурирани бирачки спискови", каже Софија Шкорић, потпредседник Конгреса српског уједињења, која већ деценијама живи и ради у Канади.

– Нама је остављено само два дана да се упишемо у бирачке спискове у амбасадама и конзулатима, што је апсолутно било немогуће урадити. На бирачким списковима у Србији има на десетине хиљада људи који живе стално у иностранству, али нису скинути са списка у отаџбини, па се на изборима воде као апстиненти. У овом случају то значи да би они бојкотовали референдум за који се срцем залажу. Зато смо огорчени јер желимо да обавимо своју грађанску дужност, подржавамо нови устав и сматрамо да је веома важан за државу Србију, али и за све нас – каже госпођа Шкорић.

На краткоћу рока РИК-у је указало и Министарство за дијаспору.

– Све смо учинили како бисмо анимирали дијаспору да се упише у бирачке спискове, али смо били свесни да је рок од два дана који им је дат исувише кратак – објашњава Неда Малетић, портпарол овог министарства.

Она истиче да министарство није консултовано, нити му се РИК обратио за мишљење, већ да је за његову одлуку о року за пријављивање сазнало из средстава информисања.

– На седници РИК-а одлучено је да се пријављивање омогући од 5. до 7. октобра, иако се бирачки спискови закључују 12. октобра, па нам је остало нејасно зашто људима није омогућено да се пријављују до 11. октобра – каже Неда Малетић.

Потпредседница Конгреса српског уједињења убеђена је да би захваљујући гласовима дијаспоре вероватноћа за успех референдума била далеко већа. Тим пре је, како каже, несхватљив немар Републичке изборне комисије која од прошлих избора није ништа учинила на ажурирању бирачких спискова.

Тако дијаспора, како каже, право гласа има само на папиру.

Коментаришући критике које су стизале на рачун дијаспоре након прошлих избора (уложена велика средства, а мали одзив), Шкорићева каже је гласање било катастрофално лоше организовано.

– Људи који живе у Калифорнији могли су да гласају у Чикагу, што је физички немогуће. Знате ли ви које су то даљине, колико то кошта. Да бисте стигли из Сан Франциска у Чикаго треба вам шест сати лета, то је 700 долара и плус трошкови преноћишта у хотелу. Тако твоја грађанска дужност кошта 1000 и више долара, а још ако дођу муж и жена све је дупло више. Зашто бисмо били кажњени због свог патриотизма?

С друге стране, дешавало се да су посматрачи из Србије били на гласачким местима где живи мали број наших сународника, па је било више посматрача који су желели да се шеткају и путују него гласача. Ми смо говорили да се уместо партијских посматрача из Србије узму волонтери, чланови партија који живе у расејању, а ако хоће да пошаљу свог партијског човека да га сами и плате. Нису државу коштаl