Ватра Богдана Богдановића

Богдан Богдановић – архитекта, уметник, истакнути интелектуалац, бивши градоначелник Београда и много тога још, преминуо је средином јуна прошле године, у Бечу. После скоро 18 година „изгнанства” из Србије. Данас у 12 сати, у Музеју историје Југославије, своју реминисценцију на Богдановића и његов опус кроз изложбу „Град и смрт” представиће и студенти Архитектонског факултета у Београду, предвођени професорима, архитектама – Зораном Ђукановићем, Владимиром Вуковићем (Аустрија) и Александром Бобићем.

Око четрдесет студената основних и мастер студија (реч је о двегенерације), кроз текстуалне и видео радове, перформансе, музичке интерпретације и просторне структуре, кокетирајући, како то професор Ђукановић каже, са различитим уметничким изразима, бавило се Богдановићевим текстовима о граду и његовом меморијалном архитектуром, из чега је и произашао наслов изложбе. Сасвим у складу са афинитетима овог великог ствараоца, будући да су споменичка архитектура и књижевно дело Богдана Богдановића, чија је срж био град и његови симболички и митски елементи, обележили више од пола века културног стваралаштва на нашим просторима. А и данас уживају велико поштовање.

– Ово је година у којој ми, стицајем околности, промишљамо Богдана. Кад то кажем, говорим о нечему што се у животу човека дешава а то је смрт. У овом случају Богданова смрт. А реч је о једном од највећих југословенских архитеката 20. века– каже Ђукановић, додајући да не бисмо погрешили ако бисмо га назвали и једним од највећих светских мислилаца на тему архитектуре истог периода.

– И зато, ми, његови студенти, а сада професори на факултету, покушавамо да нашим студентима понудимо Богдана као ватру на којој би могли и да се огреју. Мене није занимало шта они мисле о Богдану и шта суони могли да осветле о њему. Мене је занимало шта он може да осветли у њима. Испоставило се да може много.

Како наш саговорник истиче, иако има различитих врста расцепа између Богдановића и данашњих студената, почев од времена и његових моралних начелапа до начина размишљања, њега и њих веже један заједнички именитељ – бити и остати човек.

– Студенти су то одлично схватили и гледајући резултате, чини нам се да је Богдан одлично схваћен и интерпретиран, наравно на њихов начин, самосвојно, у контексту генерације.

Ова нова контекстуализација нашег познатог архитекте организована је у оквиру програма „Public Art & Public Space” који је један од најангажованијих на Архитектонском факултету и у оквиру којег се, из године у годину, реализују пројекти у вези са градом и јавним простором, уз учешће студената, експерата и институција из културе, науке, привреде и друштвеног живота.

М. Димитријевић