Чекајући шоу

На ту жилаву врсту не вреди примењивати блаже хортикултурне мере – јер све што садржи појам културе с њом је инкомпатибилно. Нема смисла с времена на време орезивати оно што штрчи, прскати против штеточина, разређивати засаде, плевити... Кад је, као у овом случају, о корову реч, помаже једино радикалан потез: чупање из корена.

Али нема, нажалост, никог с пуним правом да баш тако интервенише на задивљалом домаћем медијском пољу.

Протекле седмице потврдило се да „Двору” и „Паровима”, односно телевизијама Пинк и Хепи, нико ништа суштински не може. Сва згражања над простотом и насилништвом у актуелним ријалитијима, све стручне анализе о погубности тих програма по ментално здравље, сва позивања на заштиту јавности од неморала, простоте, глупости... за резултат су имали већ виђену реакцију Републичке радиодифузне агенције: упозорење емитерима да програми не смеју подстицати на насиље, налог да непристојне речи и реченице звучно покривају у репризи, да на сваких пет минута подсете на могућу неприкладност садржаја за децу и омладину, да учесницима укину алкохол и цигарете... Све, дакле, и раније захтевано и препоручивано, прослеђивано од истих ка истима но без икаквих стварних резултата – јер у постојећим прописима постоје само опомене, не и искључење.

Али пошто је цензура ионако прокажена и с обзиром да забране не само да нису популарне него забрањеном подижу популарност, остаје питање шта заправо да се ради.

Увек је могуће рачунати с тим да ће се наћи телевизије довољно паметне, спретне и способне да понуде нешто друго и другачије за привлачење публике. Пошто се поменути ријалитији сматрају забавним програмом, и пошто се њихова висока гледаност делом тумачи и као бег од тегобне свакодневице, забава је оно чиме би се стицала компаративна предност. У информативном ангажману и у настојању да се истражи позадина и објасни појавност политичких и економских (не)прилика већина телевизија пронашла је обрасце прикладне свом програмском профилу. Што се пак забаве тиче, схваћене у ширем смислу те речи, још се главни акценат ставља на серије, филмове и директне спортске преносе. Нема амбиција да се закорачи у нове и сложеније жанрове, у колажне емисије, у занимљивије видове пласирања популарне музике, хумора, атрактивних гостију, врсних извођача...

За улазак у такве подухвате потребно је бити спреман на већа новчана и креативна улагања. Ваља окупити маштовите сценаристе, веште редитеље, привлачне и духовите водитеље.

Како то може да изгледа показује и успешан концепт емисије „Вече са Иваном Ивановићем” на Првој, а управо последње издање потврђује зашто су и сама емисија, и њен водитељ, као и његов гост Новак Ђоковић , гласовима гледалаца освојили признање „Оскар популарности”.

Чекање нових забавних шоу програма као једног вида конкуренције ријалити шоу програмима неће се ваљда претворити у чекање Годоа.